Gospojinski post, koji traje od 14. do 28. avgusta, jedan je od četiri velika posta u pravoslavlju i važi za jedan od najstrožih. Uveden je u čast Presvete Bogorodice, koja je, prema predanju, vreme pred svoje upokojenje provela u postu, molitvi i miru.
Završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice – Velikom Gospojinom, crkvenim i narodnim praznikom kojim se obeležava dan kada se Bogorodica uznela na nebo i predala svoj duh Spasitelju.
Post počinje 14. avgusta, na dan Sedmorice braće Makaveja i njihove majke, i stroži je od Božićnog i Apostolskog. Tokom dve sedmice jede se hrana pripremljena na vodi, dok su vikendom dozvoljeni ulje i vino. Na Preobraženje Gospodnje (19. avgusta) može se jesti i riba. Postoji i običaj da se mlado grožđe ne jede do tog dana, kada se blagosilja u crkvi.
Ovo nije samo fizičko uzdržanje – post ima duboko duhovno značenje. Sveti Jovan Zlatousti podseća da se ne posti samo stomakom, već i očima, rukama, nogama, sluhom i jezikom – uzdržavanjem od grešnih misli, ružnih reči, zavisti, ogovaranja i loših dela.
Gospojinski post završava se pričešćem na Veliku Gospojinu, 28. avgusta, kao kruna dvonedeljnog perioda posvećenog pokajanju, molitvi i približavanju Bogu.
