Institut “Niška Banja” obeležava 29. septembar – Svetski dan srca organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti sa ciljem promocije značaja očuvanja zdravlja srca i krvnih sudova, uz poštovanje svih preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta, da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova (KVB), a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Ove godine Svetski dan srca, 29. septembar 2021. godine obeležava se pod sloganom:
“POVEŽI SE SRCEM”.
Živimo u vremenu pandemije COVID -19 koja veoma opterećuje zdravstvene sisteme i podiže nivo individualne odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje celokupnog
društva. Zato ovog, 29. septembra, kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana srca ističe veliku potrebu za pronalaženjem alternativnih načina povezivanja ljudi u cilju
prevencije i lečenja KVB. COVID-19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. S jedne strane, srčani bolesnici su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom SARS- CoV-2, rizik da razviju težu kliničku sliku, sa često fatalnim ishodom je veći. Prema podacima Svetske federacije za srce, COVID-19 je izazvao višestruke posledice kod 520 miliona ljudi koji žive sa KVB.
Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak, upotreba duvana, povišen nivo šećera u krvi,fizička neaktivnost i gojaznost.
Bolesti srca i krvnih sudova se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika. Evo nekoliko aktivnosti koje Vi i Vaša porodica možete da preduzmete:

1. Budite fizički aktivni svakog dana

 Fizička aktivnost je jedan od najlakših načina za unapređenje zdravlja. Doprinosi sagorevanju kalorija i potrošnji energije koju unosimo hranom, pa tako utiče na
održavanje željene telesne težine. Takođe, smanjuje nivo šećera i holesterola u krvi. Redovna aktivnost dovodi do smanjenja nivoa krvnog pritiska i smanjuje rizik od nastanka oboljenja srca za 50%.
 Neka Vaš cilj bude 30 minuta fizičke aktivnosti svakog dana.
 Započnite dan sa nekoliko minuta laganog istezanja.
 Ukoliko vaše radno mesto podrazumeva dosta sedenja, trudite se da ustanete kada god imate priliku, protegnete se ili prošetate par minuta.
 Zaboravite na lift. Koristite stepenice.
 Umesto vožnje kola na kratkim relacijama, šetajte ili vozite bicikl.
 Svakog dana nađite vreme za odlazak u šetnju.
 Postepeno povećavajte intenzitet i dužinu aktivnosti.
 Ukoliko imate bilo kakvih zdravstvenih problema, konsultujte Vašeg doktora pre
nego što počnete sa fizičkim aktivnostima.

2. Zdravo se hranite

 Osnovni principi pravilne ishrane su umerenost i raznovrsnost. Svakog dana u
ishrani treba da budu zastupljene sve grupe namirnica. Hranu pripremati sa manje masnoće, izbegavati prženje, a poželjni načini su pečenje, dinstanje, kuvanje.
 Planirajte obroke, pripremite nedeljni jelovnik i trudite se da obroci budu u isto vreme. Tokom dana treba imati 5 manjih obroka. Obroci treba da budu u
određeno vreme, poželjno na 3-4 sata.
 Izbegavajte masnu i jako zasoljenu hranu, kao i hranu bogatu šećerima.

 Hranu nemojte dosoljavati, već ukus hrane obogatite biljnim začinima.
 Voće i povrće su idealna hrana kada ste u pokretu. Stavite u torbu jednu jabuku ili bananu – prijaće kao užina. Trudite se da svakoga dana u jelovniku imate pet
porcija voća i povrća.

3. Recite „ne“ pušenju

 Zabranite pušenje u Vašem domu.
 Razgovarajte sa decom o posledicama izloženosti duvanskom dimu.
 Zaštitite druge od duvanskog dima. Nemojte pušiti u gostima, čak i ako je to dozvoljeno.
 Razmislite o tome šta bi Vam pomoglo da prestanete da pušite, šta ćete raditi u kriznim situacijama, ko će vam pomoći. Napravite lični plan kako ćete uspeti.
 Zapišite sve razloge zbog kojih želite da prestanete da pušite.
 Počnite da razmišljate o sebi kao o bivšem pušaču.
 Donesite odluku da prestanete da pušite i pronađite osobe koje će Vas podržati u ostvarivanju tog cilja.

4. Kontrolišite zdravstveno stanje

 Posetite Vašeg lekara da bi proverili visinu krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, izmerili telesnu težinu i odredili stepen uhranjenosti.
 Vaš lekar će Vam ukazati na prisutne rizike za nastanak bolesti srca i krvnih sudova i savetovati Vas o zdravim stilovima života.