Požari na otvorenom: Kako se kažnjava nemar?

Od ukupnog broja požara na otvorenom prostoru u Srbiji, prema statističkim podacima Sektora za vanredne situacije, najveći broj izazvan je ljudskim faktorom. Samo tokom ovog proleća najveći broj požara koji su se nekontrolisano proširili su bili na oranicama zbog spaljivanja biljnih ostataka i strnih useva, kažu u niškoj Poljoprivrednoj stručnoj službi.

Sa predstojećim periodom toplog i suvog vremena Sektor za vanredne situacije će pojačati nadzor i obilazak terena radi pronalaženja neodgovornih građana koji ne poštuju odredbe Zakona o zaštiti požara.

Spaljivanje strnjike i biljnih ostataka zakonom zabranjeno! 

Najveći broj požara na otvorenom beleži se na orancima koji su se proširili zbog spaljivanja biljnih ostataka strnih useva, potvrđuju i u Poljoprivrednoj stručni službi Niš.

„U Nišavskom okrugu bilo je dosta spaljivanja strnjike a neki su se proširili na obližnje voćnjake.To rade proizvođači koji jesenas nisu uspeli da izoru njive probegavaju ovoj metodi što je zakonom zabranjeno”, kaže savetodavac za ratarstvo PSS Niš, Saša Stanković. 

“Upravo smo sada u jednom mirnom periodu, ali kada prođe žetva polovinom jula tada ponovo kreću letnji požari, spremni smo, a u proseku godišnje niški vatrogasci intervenišu do 1600 puta”, kaže načelnik Sektora za vanredne situacije Niš 

Osim što je Zakonom o zaštiti požara zabranjeno spaljivanje ostataka strnih useva, smeća na otvorenom prostoru kao i spaljivanje biljnih ostataka vatra šteti obradivom zemljištu jer se uništava mikrobiološki svet i gubi svoja svojstva, ističu savetodavci za ratarstvo.

“To su krajevi uglavnom na višim nadmorskim visinama dok u nižim to nije učestalo jer poljoprivrednici uglavnom imaju bolje traktore. Svi koji pribegnu spaljivanju biljnih ostataka i strnih useva mogu biti kažnjeni i time da poljoprivredno gazdinstvo pređe u pasivni status a tu je i naravno materijalna nadoknada štete”, objašnjava Stanković. 

Kazna za spaljivanje biljnih ostataka i strnih useva za pravna lica iznosi od 300.000 do milion dinara, a za fizička 10.000 dinara.