недеља, јул 14

POZORIŠTE LUTAKA NIŠ: USPEŠNA REPERTOARSKA GODINA UPRKOS KORONI

0
112

Pozorište lutaka Niš je jedino niško profesionalno pozorište za decu i jedino profesionalno lutkarsko pozorište u ovom delu Srbije.

Na repertoaru je oko trideset predstava u svim žanrovima koje poznaje lutkarska umetnost.

„Ružno pače“ (Foto: Pozorište lutaka Niš)

Publiku čine deca i mladi, za koje se mesečno (pre pandemije korona virusa) prikazivalo 25-30 predstava: radnim danima u prepodnevnim i podnevnim satima za organizovanu posetu škola i vrtića i četvrtkom u 18.00 sati i nedeljom u 11.30 za slobodnu posetu.

U trenutku kada vodimo razgovor, priprema se novogodišnja predstava, “Ježurka Ježić i dragi gost”, po tekstu Branka Ćopića.

Milica Radulović, direktorka Pozorišta lutaka Niš, kaže da se nada da će veliki broj dece moći da je vidi.

Naravno, uz primenu svih epidemioloških mera i uz ograničenje koje nam te mere predlažu. Imali smo uspešnu godinu, i pored kovida. I pored ovakvog ograničenja, koje je celom svetu nametnuto, uspeli smo da osvojimo 12 nagrada, samo ove godine, deset običnih i dva gran prija. Oba Gran prija je donela “Palčica”. Jedan je na Malom Joakimu, drugi je na festivalu u Zaječaru. Možemo reći da smo zadovoljni. Možda je moglo bolje da se postigne u delu gde je premijerni program. Ograničenja izazvana kovidom napravili su probleme, a naročito reditelji koji su iz inostranstva nisu mogli da nam dođu. Zato imamo malo odstupanja od predviđenog programa. Inače, što se tiče celokupnog poslovanja, mislim da je ova godina dosta bolja u odnosu na prošlu, priča Radulović.

A nagrada je proteklih decenija bilo mnogo! Ali, počnimo redom.

ISTORIJAT LUTKARSKOG POZORIŠTA I LUTKARSTVA U NIŠU

Car Žabac (Foto: Pozorište lutaka NIš)

Istorija lutkarstva u Nišu počinje 1951, kada je izvođenjem komada „Drug za druga“ Božane Begović, u režiji Vere Amar, počeo rad Marionetske sekcije Pionirskog doma „Stanko Paunović“.

Posle sedam godina amaterskog rada, 28 premijernih predstava i stotine repriza, 23. juna 1958, doneta je odluke o prerastanju u profesionalnu ustanovu – Dečje pozorište, sa lutkarskom i živom scenom, kojim je rukovodio Jordan Paunović, nastavnik muzičkog vaspitanja.

Dečje pozorište 1962. godine prerasta u Pozorište lutaka i iste godine sa predstavom „So vrednija od zlata“ Bedriha Svatona, u režiji Jordana Paunovića, nastupa na prvim Susretima profesionalnih pozorišta lutaka Srbije. Dve godine kasnije, domaćin je srpskim lutkarima u Nišu, u novim prostorijama u centru grada. Prvi put je pozorište dobilo sopstvenu salu sa 150 sedišta, pozornicom, dobrim svetlosnim uređajima, malom rotacijom.

Začarani Grad (Foto: Pozorište lutaka NIš)

U namensku zgradu, u kojoj se i danas nalazi, Pozorište lutaka se na Dan oslobođenja Niša, 14. oktobra 1977. godine. Tu su stvoreni su vrhunski uslovi za rad.

Predstave dobijaju u punoći, maštovitosti i originalnosti. Primenjuju se različite lutkarske tehnike: marioneta, ginjol, crni teatar, teatar senki… Spremaju se i kombinovane predstave sa živim glumcima na sceni, pa i kompletne žive predstave kao vid delatnosti kojim se žele pridobiti stariji uzrasti dečje publike.

Gostovanja u zemlji i inostranstvu, nastupi na festivalima, nagrade, priznanja, od esnafskih do društvenih. Pozorište lutaka početkom 2007. godine dobija i nagradu „11. januar“, za sveukupni rad u prethodnoj 2006. godini, najviše priznanje grada Niša, koje se dodeljuje za izuzetna dostignuća koja čine doprinos afirmaciji grada u privredi, društvenim delatnostima i drugim oblastima.

Milica Radulović, direktorka Pozorišta Lutaka Niš

S ponosom kažu da su kroz prethodnih sedam decenija izgradili “ime prepoznatljivo po dobrim predstavama, raznovrsnom repertoaru, velikim glumačkim i umetničkim imenima i njihovim vrhunskim ostvarenjima.

Izgradili smo ime kojim i naš grad i naša zemlja mogu da se ponose. Slaveći 63. rođendan, slavimo radost pozorišne igre za naše male i mlade gledaoce, navode niški lutkari u tekstu na svom zvaničnom sajtu, objavljenom povodom proslave 63.godine rada i stvaralaštva.

PUBLIKE NA PRETEK: SVI BI DA GLEDAJU LUTKARE, ALI KOVID “PREPOLOVIO” SALU

Lutkari već godinama ističu da nastoje da osiguraju “dostupnost pozorišne umetnosti svoj deci i da zato tesno sarađuju s vrtićima i školama, a za sve ranjive grupe igraju i organizuju humanitarne predstave i akcije, što daje posebnu dimenziju radu pozorišta.”

Međutim, baš kao i sve drugo, korona je i ovo privremeno poremetila.

Naravno da je u prethodne dve godine publika smanjena! Prošle godine pozorišta su bila prazna, ove godine je smanjeno za pola zbog kovida, ali pre epidemije, gledao nas je ogroman broj dece. Kod nas dolaze organizovano sve škole niške, pa su se i po dve predstave dnevno izvodile za njih, plus slobodne predstave četvrtkom i nedeljom. Ja mislim da je svako dete u Nišu, računajući i nas, naše roditelje, ušlo u Pozorište lutaka bar jedanput, kaže direktorka Pozorišta lutaka.

I dok se mnoga pozorišta na sve načine dovijaju da privuku što više publike, niški utkari kažu da ih je korona primorala da deo publike, nažalost, vraćaju sa predstava!

Nama dolazi toliko puno publike i deca plaču ispred, jer smo morali da smanjimo broj gledalaca! Od 212 sedišta u sali, mi sad zbog korone možemo samo 50 odsto publike da primimo.

Zainteresovanih ima mnogo, ono što mi radimo i gde smo učinili korak napred jeste stalno prisustvo na društvenim mrežama, Fejsbuk, Instagram. Stalno se “reklamiramo”, što zvanično, kroz dobru saradnju sa medijima, a što pojedinačno, kao pripradnici ovog kolektiva, kroz priču i društvene mreže.

Jako je dobar odziv, ima nas u svim meidjima, a to treba zahvaliti i mnogobrojnim nagradama koje osvajamo. I onda nas ima u medijima ina mrežama. Ljudi su zainteresovani za te predstave, kaže Milica Radulović.

KAKO SE RAĐA LUTKARSKA MAGIJA

Vuk koji je ispao iz knjige
FOTO: Lutkarsko pozorište Niš

predstava „Mala princeza“

Osnovna koncepcija pozorišta zasnovana je na negovanju tradicije i kulturne baštine, čime deci ukazujemo na identitet i nasleđe iz kog potiču, ali i na raznovrsnosti tema i motiva, čime ih učimo da su građani sveta, navode niški lutkari.

Direktorka Radulović, koja za sebe kaže da je “više tu da prigovara rediteljima, scenografima, spoljnim saradnicima” ističe da svakoj premijeri prethodni ogroman trud i timski rad.

Sve je jako komplikovano. Mnogo komplikovanje nego kad ste u publici i gledate predstavu, kako sve izgleda. To izgleda vrlo jednostavno, ali nije tako. Treba ugovoriti, dogovoriti puno stvari. Tu je i kupovina materijala. Imaju glumci svoj deo posla koji je najbitniji. Tu smo i mi da taj red ispoštujemo i kanališemo sve saradnike oko predstave. To na kraju ispadne jedna dobra i kvalitetna celina, ali je proces mukotrpan. I uključeno je mnogo ljudi. Sećam se kad sam bila manja, pa mi kažu “kad se snima film, nisu to samo glumci koj su nasceni, već je tu ceo tim iza.” Ti “iza” su mngobrojni i značajni za kreiranje predstave, kaže Radulović.

POZORIŠTE KAO VAŽNA KARIKA KULTURE

Pozorište lutaka ima važnu ulogu u estetskom i moralnom vaspitanju mladih naraštaja.

stiču da “scenskim dejstvom razvijaju dečiju maštu, pobuđuju radoznalost, postavljaju pitanja i kroz scensku iluziju daje odgovore na sve moralne, etičke i estetičke dileme kojima su deca i mladi izloženi u svakodnevnom životu.”

Kultura je naša nasušna potreba! Bez kulture, ne bismo bili humana ljudska bića, bili bismo roboti, a to nismo! Kultura nas oplemenjuje, čini živima, onakvima kavi jesmo, kreativni, radoznali, a ono što je bitna uloga Pozorišta lutaka jeste vaspitanje dece.

Dakle, pored tog kulturološkog aspekta, imamo još jedan važan zadatak, a to je vaspitna funkcija u sistemu dečijeg školovanja i razvoja . Tako da smo, bez lažne skromnosti, jedan od najbitnijih fakto u kulturnom i celokupnom razvoju deteta, ne samo u Nišu, već u svim pozorištima namenjenjim deci, kaže Milica Radulović.

IPAK, NIJE SVE BAJKA, ALI TO PUBLIKA NE VIDI!

Trenutno stanje zgrade pozorišta nije loše, ali nije baš ni sjajno. Ipak, puno je urađeno. Što zahvaljujući Gradu Nišu, što Ministarstvu kulture, što donatorima.

Direktorka Pozorišta kaže da je za tri i po godine njenog mandata dosta urađeno.

Zahvaljujući Gradu, zamenili smo sva sedišta, sva su nova! Zamenjana je i patosnica, neki od toaleta, ali ne svi. Ono što je ostalo, nadam se biće uskoro i završeno, jer je proces u toku, kaže Radulović

A najkritičnije je trenutno grejanje.

Nama se pokvarilo grejanje u sali, tako da su u toku radovi na popravci grejanja. To nije uopšte mala investicija i nadam se da će do sledeće grejne sezone da se uspostavi valjani sistem grejanja. Šta je bilo pre mog dolaska u Pozorište, nisam baš upućena. Šta će biti sledeće – trebalo bi da bude popravka i sanacija krova! I to nam je neophodno. Ali jedno po jedno, ne može sve, a i nismo jedina ustanova kulture, kaže Radulović.

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Leave a reply