Premijera opere „Didona i Enej“

Opera „Didona i Enej“, u produkciji Studentskog kulturnog centra Niš, biće premijerno izvedena u utorak, 2. jula na Letnjoj pozornici od 21 sat. Zainteresovani karte mogu kupiti u prostorijama SKC Niš, kao i na Letnjoj pozornici na dan izvođenja opere po ceni od 250 dinara.

Opera Henrija Persela „Didona i Enej“, u režiji Kristine Atanasove Arsove i pod dirigentskom palicom mr. Zorana Stanisavljevića, u tri čina donosi priču o tragičnoj ljubavi kartaginske kraljice Didone i princa Eneja.

Uloge: Didona – Katarina Mihailović / sopran, Enej – Marko Milisavljević / bariton, Belinda – Marijana Đuknić / sopran, Čarobnica – Aleksandra Ristić / mecosopran, Druga žena – Marija Miletić / sopran, Veštica I – Sofija Lazić / sopran, Veštica II – Anđela Nedeljković / sopran, Duh – Jelena Todorović / sopran, Mornar – Damjan Mišić / tenor i Akademski hor Studentskog kulturnog centra Niš kao deo izvođačkog ansambla.

Koncert majstor je Katarina Pešić, a korepetitor je Anita Stanković.

O kompozitoru

Henri Persel (10. septembar 1659, London – 21. novembar 1695, London) je bio engleski muzičar i kompozitor iz epohe baroka. Smatra se najvećim engleskim kompozitorom do Hendla, koji je naturalizovan u Engleskoj. U svom stvaralaštvu koristio je elemente francuske i italijanske muzike, ali ih je ukomponovao u poseban engleski stil muzike. Pisao je duhovne i svetovne himne, ode, kompozicije za klavsen i spinet, muziku za operu i pozorište. Poznat je po operi „Didona i Enej“ iz 1689. i poluoperi „Kralj Artur“ iz 1691.

Didona i Enej

Između 1680. i 1688. Persel je napisao muziku za sedam predstava. Kompozicija njegove kamerne opere „Didona i Enej“, koja predstavlja veoma važan orijentir u istoriji engleske dramske muzike, pripisana je ovom periodu. Prva dokumentovana produkcija ove opere dogodila se 1689. godine, mada postoje indicije da je opera „Didona i Enej“ postavljena i izvođena mnogo ranije. Komponovana je prema libretu koji je napisao Nahum Tejt i izvedena prvi put zvanično 1689. godine u saradnji sa Hosijasom Pristom, majstorom plesa i koreografom pozorišta Dorset Garden u Londonu.

„Didona i Enej“ se smatra jednom od prvih pravih engleskih opera, gde se radnja ne odvija u govornom dijalogu, već u rečitativu italijanskog stila. U to vreme, „Didona i Enej“ nikada nisu našli put do pozorišta, iako se čini da je bilo veoma popularna u privatnim krugovima. Veruje se da je bila u velikoj meri kopirana, tako da je kompletno delo je ostalo u rukopisu sve do 1840. godine kada ga je štampalo Muzičko antikvitetsko društvo pod uredništvom ser Džordža Makfarena. Kompozicija „Didona i Enej“ dala je Perselu prvu priliku da napiše postojanu muzičku postavku dramskog teksta. To mu je bila jedina prilika da komponuje delo u kome je muzika nosila celu dramu. Priča o Didoni i Eneju potiče iz originalnog izvora u Vergilijevom epu Eneida (četvrta knjiga).