(VIDEO) Privremeno obustavljen Zakon o rodnoj ravnopravnosti
Foto: Pixabay
Učiteljica, vaspitačica, filološkinja, matematičarka, fotografkinja, slikarka, policajka, rediteljka, novinarka…Ali kako bi glasio ženski rod za sudiju, vođu, lovca, vojnika, prevodioca, kosača, rudara, savetodavca ?
Ustavni sud je 27. juna doneo odluku kojom se, do okončanja postupka za ocenu ustavnosti, obustavlja donošenje akata na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti.Zakon, koji je počeo da se primenjuje od 1. juna ove godine, ali izaziva kritike dela javnosti, Srpske pravoslavne crkve i Matice Srpske.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti je sa stanovišta jezika apsolutno neprihvatljiv po onome što je predviđao, kaže predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić
Ovaj zakon predstavlja nasilje nad srpskim jezikom i ukoliko bi se primenilo ono što je bilo propisano zakonom, ne bi bilo po standardima srpskog jezika, kaže Tanasić.
Obustavljanje primene takozavne Odredbe o rodno osteljivom jeziku je zaista dobar korak iz ugla lingviste i iz ugla radne grupe Nacionalnog saveta Republike Srbije. O ovom zakonu je dosta bilo rasprava koja je trebalo da se desi pre nego što se donese taj zakon dok se ne preispita sama ustavnost ove odredbe, kaže predsetavnik Radna grupa za srpski jezik i književnost Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije prof. dr Tatjana Trajković.
Kaže da primena rodno osetljvog jezika podrazumeva mnogo sfera društvenog života, pre svega prosvete.
Sama upotreba standardnog srpskog jezika je već regulisana normativnim gramatikama i rečnicima, tako da nije bilo potrebe nanovo regulisati nanovo regulisati upotrebu standardnog srpskog jezika. Upotreba standarndog srpskog jezika se reguliše se na drugačiji način, ne nametanjem nekih novih odredbi. Imenovanje funkcija, zanimanja, zvanja je određeno upotrebom neutralnih oblika, a prema standarnom srprskom jeziku, taj oblik je gramatičkog muškog roda. Upotrebom takvih neutralnih oblika ukazujemo da su osobe koje nose takve funkcije ravnopravne, kaže prof. dr Tatjana Trajković.
Advokat Ana Selak kaže da bi primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti donela štetu onim organima koji su bili obavezni da poštuju odredbe rodno senzitivnog jezika.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti jeste dobar, sporne su odredbe o rodno senzitivnom jeziku gde te odredbe nameću primenu rodno senzitivno jezika, ne dopuštaju alternativu i za to nametanje propisuju kazne. Ne možemo na veštački način nametati rodno senzitivni jezik. Čuli smo da zakon treba da prati jezik, a ne obrnuto, kaže Selak.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, između ostalog, propisuje da državni organi koriste rodno osetljivi jezik u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja I predviđa novčane kazne za one koji ga prekrše.
