Prvi pacijent zaražen majmunskim boginjama u Srbiji nalazi se izolaciji, hospitalizovan je, dobija adekvatnu simptomatsku terapiju i oporavlja se, izjavila je epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Slavica Maris.

Ona je za Tanjug rekla da se pacijent nalazi u jednoj bolnici, da je zbrinut i dobrog je opšteg stanja, kao i da se očekuje da uskoro bude otpušten iz bolnice.

Podsetimo, prvi slučaj majmunskih boginja je u petak registrovan i u Srbiji. Nezvanično, reč je o osobi koja je doputovala iz Nemačke.

Kako je objasnila, prosečna inkubacija traje od šest do 13 dana, kreće se u opsegu od pet do 21 dan, a za oboljenje su karakteristične uvećane limfne žlezde.

Epidemiolog dodaje da se javlja povišena temperatura, bolovi u mišićima, zglobovima, leđima, intenzivna glavobolja, a posle pet dana se javlja ospa.

“Kada se na kraju te ospe sasuše, nastaju kraste. Kada kraste otpadnu i koža se zaceli, smatra se da osoba više nije zarazna”, dodala je ona.

Maris je istakla da se virus majmunskih boginja ne prenosi tako lako sa čoveka na čoveka. U endemskim područjima, centralne i zapadne Afrike, virus se najčešće prenosti kontaktom sa životinja koje su obolele.

Sa čoveka na čoveka može se preneti direktnim putem, ali je potrebna prolongirana izloženost da bi se prenela infekcija, dodala je ona.

Majmunske boginje teže prenosive, lako se drže pod kontrolom

Virusolog i docent na Medicinskom fakultetu Ana Banko izjavila je danas da su načini prenosa majmunskih boginja znatno teži nego prenošenje kovida zbog čega je, kako kaže, taj virus lakše držati pod kontrolom.

Banko je za K1 televiziju rekla da su majmunske boginje virus koji je decenijama poznat i da nema razloga za brigu.

”Majmunske boginje su virusna zoonoza, što znači da se virus na ljude prenosi sa životinja. Inkubacioni period kod majmunskih boginja, odnosno period od zaražavanja do manifestacije virusa, može trajati od sedam do 14 dana”, kazala je Banko.

Objasnila je da su prve simptomi te zarazne bolesti povišena telesna temperatura, malaksalost, specifičan bol u leđima, bol u glavi koji se potom proširuje i na ostale delove tela.

”Ovi simptomi se mogu javiti dva do tri dana pre nego što zaraženi dobije osipe po koži. Važno je napomenuti da osobe koje se ne osećaju loše, takođe, mogu imati promene koje nisu primetne, a lokalizovane su u usnoj duplji, anusu i vagini”, navela je Banko.

Kako kaže, reč je o infektivnim promenama na koži i infektivnim telesnim tečnostima, tako da, osim što se može preneti sa životinje na čoveka, može i direktnim kontaktom čoveka sa čovekom – dodirivanjem, ljubljenjem i seksualnim putem.

”Takođe, ako osobe žive zajedno i ako dele sve, može doći do transmisije. Zbog već poznatog načina prenosa, prvenstveno se obaveštavaju bliski kontakti zaraženog i oni bi trebalo da prate svoje simptome. Ukoliko kod njih dođe do razvoja simptoma, dalji korak je samoizolacija”, navela je Banko.

Napomenula da za majmunske boginje ne postoji specifična terapija, kao i da se za lečenje koriste antivirusne terapije kao i za druge virusne infekcije.

Banko je kazala da su u najvećem broju slučajeva majmunske boginje “samoograničavajuća” bolest koja za dve do četiri nedelje sama prolazi.

”To je DNK virus koji nema sposobnost mutacije, pa tako razlike u genom nisu primetne. Kod veoma malog broja pacijenata može doći do razvoja težih oblika ovog oboljenja”, objasnila je Banko.

Dodala je da smrtonosni ishodi majmunskih boginja nisu zabeleženi nigde izuzev u Africi, gde je, kaže, u pitanju ozbiljniji soj praćen drugim virusima.

”Terapijski zbrinut pacijent je već primio adekvatnu terapiju, oseća se dobro i može ići kući. Otkad su majmunske boginje prvi put identifikovane 1958. godine, ovo je prvi put da su zabeležene kod nas. Virus koji trenutno cirkuliše je neobičan jer se do sada nije desilo da se simulativno javlja u različitim delovima sveta”, kazala je Banko.