Dvadeset prvi dan rata u Ukrajini. Kijev navodi da je situacija nepromenjena i tvrdi da ukrajinske oružane snage preduzimaju kontranapade manjeg obima na nekoliko frontova.

Takođe i da Rusija ispaljuje rakete na ukrajinske mete, a da je dve-trećine raketa pogodilo civilne objekte i infrastrukturu.

Međunarodni sud pravde, povodom tužbe Ukrajine protiv Rusije, naložio Moskvi da obustavi vojne akcije u Ukrajini.

MSP:Rusija da obustavi akciju u Ukrajini do konačne odluke

Međunarodni sud pravde naložio je danas Rusiji da zaustavi vojne akcije u Ukrajini.

“Ruska Federacija mora odmah da obustavi vojne operacije koje je započela 24. februara 2022. godina na teritoriji Ukrajine, do konačne odluke u slučaju”, navodi se u odluci najvišeg suda Ujedinjenih nacija, koju je podržalo 13 sudija, dok je dvoje bilo protiv, prenosi Rojters.

Prema odluci koju je saopštila predsednica suda Džoan Donahju, Rusija takođe mora da obezbedi da druge snage pod njenom kontrolom ili koje podržava Moskva ne nastave vojnu operaciju.

Iako su odluke suda obavezujuće, on nema direktne mehanizme za njihovo sprovođenje i u retkim slučajevima u prošlosti, zemlje su ih ignorisale, navodi Rojters.

Ukrajina je podnela tužbu ubrzo nakon što je 24. februara počela ruska invazija, s obrazloženjem da je opravdanje Rusije, da deluje kako bi sprečila genocid u istočnoj Ukrajini, neosnovano.

Ukrajina je na ročištima saopštila da ne postoji pretnja genocidom u istočnoj Ukrajini, a Konvencija UN o genocidu iz 1948. godine, koju su obe zemlje potpisale, ne dozvoljava invaziju da bi se on sprečio.

Rusija nije prisustvovala sudskom pretresu 7. marta, s obrazloženjem o “apsurdnosti tužbe”, ali je u pisanom dokumentu upućenom sudu navela da on ne bi trebalo da donosi povodom ovoga bilo kakve mere.

Moskva je obrazložila da to što je ruski predsednik Vladimir Putin upotrebio reč genocid, ne znači automatski da je sugerisao da Rusija poteze zasniva na Konvenciji o genocidu, i da bez spora u pogledu tumačenja tog sporazuma, sud nema nadležnost.

U hitnoj situaciji sud može da naredi hitne mere u roku od nekoliko dana, čak i pre nego što odluči o tome da li je nadležan za predmet, što obično traje više meseci, dok odluke o glavnom predmetu slučaja traju godinama.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je danas naredbu Međunarodnog suda pravde (MSP) da Rusija obustavi svoje vojne akcije u Ukrajini.

„Ukrajina je odnela potpunu pobedu u svom predmetu protiv Rusije na Međunarodnom sudu pravde. MSP je naložio da se odmah zaustavi invazija. Naredba je obavezujuća prema međunarodnom pravu. Rusija mora odmah da se povinuje. Ignorisanje naredbe će još više izolovati Rusiju“, poručio je Zelenski u objavi na Tviteru, preneo je Rojters.

Bajden:Nova pomoć za Ukrajinu,800 miliona dolara

Američki predsednik Džozef Bajden najavio je danas dodatnu bezbednosnu i humanitarnu pomoć Ukrajini u iznosu od 800 miliona dolara, a u novi paket su uključeni dronovi i PVO sistemi.

“Ova pomoć uključuje i 800 protivvazdušnih sistema kako bi se obezbedilo da ukrajinska vojska može da nastavi da zaustavlja ruske avione i helikoptere koji su napali njihov narod“, saopštio je Bajden, prenosi Rojters.

Američki predsednik je tokom svog govora o situaciji u Ukrajini, optužio ruskog predsednika Vladimira Putina za “užasno razaranje u Ukrajiini”, bombardovanje zgrada, porodilišta i bolnica.

Najavljena sredstva su deo vojne i humanitarne pomoći Ukrajini, u ukupnom iznosu od 13,6 milijardi dolara na osnovu zakona o budžetu koji je Bajden danas potpisao, navodi Rojters.

Tri žrtve napada u Harkovu, civili ranjeni u Marijupolju

Tri osobe su poginule u ruskom napadu na pijaci u Harkovu, na istoku Ukrajine, a najmanje pet ljudi, uključujući jedno dete, ranjeno je kada su ruske snage gađale civile koji su bežali iz Marijupolja, tvrde ukrajinske vlasti.

Ukrajinski državni sektor za vanredne situacije saopštio je da su tri osobe nastradale u požaru, a da ih je pet povređeno, na pijaci u Harkovu, nakon ruskog granatiranja, preneo je Rojters.

Požar je kasnije ugašen.

U međuvremenu je guverner Zaporožja Oleksandr Staruh saopštio da su ruske snage, u žestokom artiljerijskom napadu, gađale konvoj civila koji se kretao duž autoputa od Marijupolja ka Zaporožju.

Britanska agencija navodi da ove tvrdnje nije mogla da proveri iz drugih izvora.

Konašenkov: Uništeno 1.367 tenkova i 180 letelica

Od početka vojne operacije u Ukrajini Oružane snage Rusije uništile su 180 aviona i helikoptera, 1.367 tenkova i drugih oklopnih vozila, naveo je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

Prema njegovim navodima, uništena su i 132 višecevna raketna sistema, 502 poljska artiljerijska i minobacačka topa, kao i 1.156 jedinica specijalnih vojnih vozila.

Kako je naveo, avijacija i PVO Rusije tokom dana oborili su jedan ukrajinski helikopter Mi-24 i šest dronova u regionu naselja Sarani, prenosi Sputnjik.

Takođe, prema njegovim rečima, operativno-taktička, vojna i bespilotna avijacija pogodila je tokom proteklog dana 34 vojna objekta Ukrajine.

Konašenkov: Rusija uklonila sve zalihe hemijskog oružja

Rusija je, za razliku od SAD, u potpunosti ispunila svoje međunarodne obaveze tako što je u celosti uklonila svoje zalihe hemijskog oružja, izjavio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

„Želim zvanično da saopštim: ruske vojne jedinice uključene u specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini nemaju i ne mogu da imaju hemijska ubojita sredstva. Ruska Federacija je, za razliku od SAD, odavno ispunila svoje međunarodne obaveze tako što se u potpunosti rešila svojih zaliha hemijskog oružja“, rekao je Konašenkov, prenosi TAS S.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je u utorak zabrinutost da Rusija možda pokušava da stvori izgovor za upotrebu hemijskog oružja u Ukrajini, preneo je AP.

Stoltenberg je novinarima u Briselu rekao da “apsurdne tvrdnje” Rusije o biološkim laboratorijama NATO i hemijskom oružju u Ukrajini predstavljaju “apsolutnu laž”.

“Ovo je samo još jedna laž. I zabrinuti smo da bi Moskva mogla da organizuje insceniranu operaciju, moguće sa upotrebom hemijskog oružja”, rekao je Stoltenberg.

On je naveo i da bi svaka ruska upotreba hemijskog oružja predstavljala kršenje međunarodnog prava,naveo je AP.

PUTIN: OPERACIJA IDE PO PLANU

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da Rusija nije imala izbora, do da sprovede “specijalnu vojnu operaciju. Ističe da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, kao i da je Kijev u doglednoj budućnosti mogao da dođe do nuklearnog oružja.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da su “neke od formulacija sporazuma sa Ukrajinom blizu dogovora”, a iz Kremlja poručuju da bi status Ukrajine, poput onog koji imaju Austrija i Švedska, bio smatran kompromisom.

Lavrov je rekao da nema prepreka za sastanak Putina I Zelenskog, ali da bi do takvog sastanka moglo doći samo kak bi se zapečatio konkretan sporazum.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da mirovni pregovori moraju da dovedu do fer dogovora za Ukrajinu koji će uključiti i bezbednosne garancije kojim bi se zaštitile buduće pretnje.

Zelenski se obraća američkom Kongresu i traži vojnu pomoć i nove sankcije za Rusiju.

Ukrajinu je dosad napustilo gotovo tri miliona ljudi.

Stoltenberg: NATO neće rizikovati otvoreni rat sa Rusijom

Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, ponovio je danas da će Alijansa nastaviti da isporučuje vojnu opremu Ukrajini, ali da neće slati svoje trupe u Ukrajinu, uključujući i mirovnu misiju, i time rizikovati širenje rata i otvoreni sukob sa Rusijom.

”Mi podržavamo mirovne napore u Ukrajini, pozivamo predsednika Putina da povuče svoje snage, ali nemamo planove da rasporedimo NATO trupe u terenu u Ukrajini”, poručio je Stoltenebrg.

Posle današnjeg vanrednog sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO, Jens Stoltenberg, je ponovio poziv Alijanse Rusiji da zaustavi napad i povuče vojsku sa teritorije Ukrajine i naglasio zalaganje saveznika za mirno rešenje i podršku pregovorima koji se vode između Ukrajine i Rusije.

”Istovremeno mi podržavamo Ukrajinu, jer ono što mogu da postignu za pregovarčkim stolom je blisko povezano sa situacijom na ratištu”, ocenio je Stoltenberg.

On dodaje da ne bi trebalo spekulisati ishodom pregovora Moskve i Kijeva , ali i ocenjuje da značajan otpor koji Ukrajina pruža, podržana partnerima sa Zapada, daje joj mogućnost pomaka u pregovorima sa Rusijom.

Ministri odbrana zemalja članica NATO potvrdili su svoju odlučnost da nastave sa “značajnim isporukama kritično važne vojne opreme” Ukrajini, kao i sa finansijskom i humanitarnom podrškom.

Istovremeno, ministri su doneli odluku da nastave jačanje NATO snaga posebno u istočnom delu Alijanse.

“Suočeni sa novom realnosću u bezbednosti moramo da za duži period resetujemo zajedničku odbranu i odvraćanje. Danas smo zadužili naše vojne zapovednike da razviju opcije širom svih oblasti od zemlje, preko neba i mora do svemira i interneta”, kaže Stoltenberg.

On navodi da NATO u ovom trenutku ima ”stotihe hiljada vojnika u povišenom stanju priravnosti”, da u Evropi ima 100 hiljada SAD trupa, a da je oko 40 hiljada vojnika pod direktnom NATO komandom uglavnoim u istočnom delu Alijanse.

”Moskva ne treba da sumnja u to da nećemo toleristi bilo kakav napad na suverenitet i teritorijalni integritet saveznika”, kaže Stoltenberg.

Navodeći planove o daljem zančajnom povećanju broja vojnika na istoku Saveza, kao i jačanje vazdušnih snaga, uključujući protivvazdušne i raketne sisteme odbrane, više ratnih brodova, podmornica i nosača aviona sa stalnim prisustvom, kao i češće i obimnije vojne vežbe, generalni sekretar NATO poziva članice Alijanse na veća izdvajanja za odbranu.

“Sve ovo zahteva značanije investicije od minumum dva procenta BDP saveznika na odbranu”, poručio je Stoltenberg.

Jens Stoltemberg je najavio i vanredni samit NATO lidera koji će se 24. marta održati u Briselu, a na kome će biti reči kako o daljoj pomoći Ukrajini tako i o jačanju odbrambenih sposobnosti Alijanse u budućosti.

Ukrajina apeluje na Grčku da obustavi saradnju sa Rusijom

Ukrajina je apelovala danas na Grčku da zatvori svoje luke za ruske brodove i prestane da posluje sa ruskim kompanijama kako bi se pojačao pritisak na Moskvu da se okonča rat, izjavio je danas ukrajinski ambasador u Grčkoj.

“Posebno smo tražili od Grčke da zatvori svoje luke za ruske brodove, da prestane da posluje sa Moskvom i da ne šalje svoje brodove u Rusiju”, rekao je novinarima ukrajinski ambasador Sergej Šutenko, prenosi Rojters.

Novi razgovori Moskve i Kijeva na kojima se traži kompromisno rešenje povodom statusa Ukrajine izvan NATO saveza, podstakao je danas umerenu nadu da bi, posle tri nedelje oružanih sukoba, moglo doći do značajnijeg napretka u pregovorima dve strane.

Tokom nedavnog razgovora premijera Grčke Kirijakosa Micotakisa sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, predsednik vlade Grčke pružio je uveravanje ukrajinskom lideru da će Grčka sprovoditi sankcije EU protiv Rusije.

Veliki broj Grka živi u Ukrajini, posebno u Mariupolju gde su izloženi oružanim sukobima, bez grejanja, struje i vode.