“Niš je drugi po veličini grad u Srbiji i jedan je od najstarijih gradova na Balkanu.”

To je prva rečenica koju pročitate ako vam, dok odmarate na klupi u jednom od najvećih i najzelenijih niških parkova, Čairu, pažnju privuče jedan od QR kodova na klupi.

Reč je o jednom od najvećih i najzelenijih niških parkova. Ako imate pametni telefon i aplikaciju za skener, ovaj code vas vodi na internet stranicu niscafe.com . (Naravno, pod uslovom da se prvo izborite sa reklamama, odnosno pronađete “skip advertisment”). Onda vas taj sajt vodi kroz ceo grad: istorijski, geografski, kulturno…

Reč je o ideji neformalne grupe mladih ljudi iz Niša “Niške haubice”.

ŠTA KAŽU NIŠKE HAUBICE

Oni su sa preko 100 volontera u raznim bojama ofarbali klupe u Čairu i na njih zalepili QR kodove.
Sve su nazvali “Šarena istorija”.

QR kodovi su drukčiji zapis linka koji vodi na određeni sajt. On se skenira pomoću telefona i direktno vodi na početnu stranu jednog od mnogih istorijskih sajtova grada Niša. Pomoću QR kodova koje smo mi postavili možete pročitati nešto više o tvrđavi u našem gradu, o bitnim istorijskim događajima koji su se dogodili na teritoriji grada Niša, o Čegru, kao i o mnogim drugim bitnim istorijskim spomenicima i delovima grada. QR kodovi su uglavnom uzeti sa sajta Muzeja u Nišu i zvaničnog sajta Grada Niša, kažu “Niške haubice”.

Osnivači grupe su Milica Stojanović i Veljko Đorđević, a ostali članovi Aleksandar Stojanović, Staša Vuksanović i Teodora Stojković. A misija: unapređivanje lokalne zajednice i lični razvoj mladih ljudi.

Cilj nam je bio da ulepšamo i zašarenimo jedan deo grada. Takođe, da pomoću QR kodova edukujemo ljude o bogatoj istoriji koju naš grad nosi, a o kojoj malo ko zapravo zna, kažu “Niške haubice”.

TURISTIČKA PROMOCIJA GRADA – SAMO NA SRPSKOM ILI…?

Savršena ideja za promociju grada! Dok turista šeta, pa poželi da odmori, na dlanu dobije mnogo toga u Nišu i sam izabere gde će da ode, šta da vidi.

Ali, nešto “fali”! Jer, džaba sve ako turista ne zna da čita srpski! Za to, naravno, ne treba “kriviti” Niške haubice, niti bi to trebalo da baci senku na njihovu super ideju.

Jer, već brzi Google search sa opcijom “bilo koji jezik” pokazuje da je nije baš jednostavno jednim klikom doći do sajtova koji na nekom od svetskih jezika nudi nešto više o Nišu. Možda je tome kumovalo i “š” u imenu grada, ali se situacija ne menja drastično ako ukucati samo “s” (tada vam se prvo nudi NIS – Naftna industija Srbije), ili “sh”.

Nešto bolje je kad imenu grada dodate pojmove “trip”, “tourism”, “things to see in Niš”, “visitnis” (ovaj poslednji direktno vodi na vrlo dobar sajt Turističke organizacije Niš), a izbor se značajno povećava ako ciljano tragate za nekim od istorijskih ili turističkih mesta i spomenika u Nišu.

Čak i zvanični sajt grada Niša, www.ni.rs, iako na početnoj strani ima opciju “English” ( doduše, već na sledećoj strani, na engleski prevod ide se klikom na ENG, ali paradoksalno ispisanim ćirilicom), zapravo vodi samo na vesti o aktivnostima gradskog rukovodstva, organizacionoj strukturi, ali bez informacija praktičnih za touriste ili turističku i kulturnu promociju grada i okoline. Srpska verzija sajta ima odeljak “O Nišu”, pa je prilično nejasno zašto i taj deo sajta nije dostupan na engleskom.

“USERS FRIENDLY” I ZA STRANCE

Sve bi se moglo poboljšati dodavanjem “banera” Turističke organizacije Niš na naslovnu stranu gradskog sajta! I još samo da i taj sajt ima opciju “English”.

Za sada, ostaje odlična ideja Niških haubica da se i na ovaj način promoviše sve ono što grad nudi i to mladim generacijama koji su navikli da sve dobiju na “klik”.

Nikako ne treba zanemariti edukativnu stranu ove ideje! Jer, što više mladih Nišlija zna o svom gradu i njegovoj istoriji, kulturi, turističkim, prirodnim, pa i privrednim potencijalima, to su veće šanse da oni to “šeruju” sa prijateljima i iz Srbije i iz inostranstva. A da i sami to znanje pametno iskoriste u planiranju svoje karijere i budućnosti!

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima ministarstva Kulture i informisanja republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.