Akcija “Oluja” u sebi sadrži elemente zločina genocida, pre svega kroz etničko čišćenje, ocenio je istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu Dejan Ristić. Kako je rekao za agenciju Tanjug, to je zločin koji je apsolutno najveći po svom obimu i po svom karakteru, u kontekstu rata za jugoslovensko nasleđe.

“To je zločin koji je dobrano dokumentovan u istorijskim izvorima, u smislu da istorijska nauka već vlada čitavim korpusom istorijskih izvora koji nam omogućavaju da sada, bezmalo 30 godina po okončanju te strašne kampanje, zaključimo da se radi o ratnom zločinu, o unapred osmišljenom i realizovanom ratnom zločinu, koji je imao podršku dela međunarodne zajednice na zapadu”, istakao je Ristić.

Prema njegovim rečima, radi se o ratnom zločinu koji je bio potpuno na liniji onih ratnih zločina koji su se dešavali nad pripadnicima našeg naroda na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske u periodu Drugog svetskog rata, a to je zločin genocida.

“Negde tamo gde se stalo u maju 1945. godine od strane hrvatskih ustaša i hrvatske države, tamo je tadašnja hrvatska država u povoju, u prvoj polovini 90-tih godina, nastavila i nažalost dobrim delom okončala ono što njihovi prethodnici u periodu između 1941. i 1945. godine nisu uspeli. To je da bezmalo potpuno eliminišu prisustvo srpskog etničkog korpusa na teritoriji Hrvatske”, ocenio je Ristić. Kako je naveo, potpuno je logično i razumljivo, mada ne i opravdano, da su stavovi Srbije i pripadnika srpskog naroda i Hrvatske i pripadnika hrvatskog naroda po pitanju “Oluje” u ovom trenutku dijametralno različiti.

“Radi se o jednom kataklizmičkom događaju koji se desio pre samo 28 godina i bilo bi nerealno očekivati da obe strane već sada imaju usaglašen istorijski sud i vrednosni sud o svemu tome. Vreme mora da prođe, istoričari moraju da budu u potpunom posedu celokupnog istorijskog materijala, da bi mogli da sude na jedan objektivan i celovit način”, rekao je Ristić.

Prema njegovim rečima, bitno je sučeliti stavove i vrednosne sudove, znanja, istorijske činjenice i njihovu valorizaciju. Ristić je ocenio da će u jednom razumnom vremenskom roku doći do nečega što neće biti potpuno usaglašen stav, već jedan stav koji je daleko uravnoteženiji nego što je sad.

U SRBIJI JOŠ 24.700 OSOBA SA IZBEGLIČKIM LEGITIMACIJAMA

U Srbiji još uvek ima 24.700 ljudi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji poseduju izbegličku legitimaciju, a oko 8.900 porodica izbeglih iz tih republika bivše Jugoslavije još uvek nema krov nad glavom, iako naša država aktivno radi na tome da im pomogne, izjavila je danas komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević.

U izjavi za Tanjug, podsetila je da je najveći broj izbeglica zabeležen u Srbiji bio je na popisu 1996. godine, kada je registrovano preko 600.000 izbeglica u našoj zemlji.