Sećanja, strahovi i herojski trenuci (video)
U Nišu su se na današnji dan 1999. prvi put oglasile sirene za vazdušnu opasnost, a grad je bombardovan narednog dana, kada je pogođena kasarna “Stevan Sinđelić”. U NATO agresiji poginulo je 57 Nišlija, a njima u čast podignuta su dva spomenika u Nišu. Kako su izgledali ti dani kroz priče građana, naučnika i novinara?
Sirene za početak vazdušne opasnosti u Nišu 1999. prvi put su se oglasile 24. marta u 20.15. Grad je prvi put bombardovan 25. marta u 20.28, kada su pale bombe na kasarnu “Stevan Sinđelić”. Tokom 11 nedelja NATO agresije Niš i okolina su bombarodvani 40 puta. Poginulo je 57 Nišlija – 26 civila, 22 pripadnika vojske, devet pripadnika policije. Teže je povređeno oko 60 ljudi, dok je 200 zadobilo lakše povrede.
Srušeno je 120, a oštećeno više od 3.400 stambenih, poslovnih, infrastrukturnih i vojnih objekata. Na meti je bila Duvanska industrija, ali i Klinički centar, mostovi, pijaca.
Naučni radnik i publicista mr Novica Ranđelović beležio je broj niških žrtava, pisao o materijalnoj šteti i obilazio mesta razorena bombama. O tome govori njegova knjiga “Niš u ratnom plamenu”.
“Jedan od najtežih trenutaka je upravo na ovom prostoru se sada nalazimo, tog 7. maja bio sam dežuran u Zaovdu za urbanizam gde sam službovao. Biciklom preko mosta došao sam da se uverim u posledice. Bio sam svedok ispuštanja duše naših sugrađana. Tu su bili leševi. Milicija je blokirala prilaze. Prvi put u životu sam uživo pratio pogibiju ljudi, uključujući i trudnicu.”
Gađane su kasarne, zgrada Komande Treće armije, Vojni aerodrom Niš, Vanaerodromsko sklonište u Čamurliji. Stovarište „Jugopetrola” bombardovano je 11. maja. Rakete su ispaljene u trenutku dok su ruševine od prethodnog bombardovanja obilazili funkcioneri Dušan Matković i Gorica Gajević, predstavnici okruga, Grada i novinarske ekipe.
Na meti su bili i Energogas, Elektroistok, Medoševac, Šljaka, Logor na Crvenom Krstu. Naselje Duvanište bombardovano je 12. maja, kada je 11 ljudi povređeno. Žrtava nije bilo, zbog čega stanovnici ovog naselja slave Svetog Vasilija Ostroškog za kojeg veruju da ih je spasio smrti. Za vreme bombardovanja upotrebljeno je oružje za koje do tada nismo ni čuli.
“Samo se čuo zvuk aviona, sedeo sam na terasi.Nije bilo velike eksplozije. Nešto je zasijalo, verovatno je izbila varnica na trafostanici i ceo grad ostao je bez struje.Kad smo otišli tamo, videli smo neverovatnu mrežu koja je pokrivala celu trafo stanicu tamo kod Brzog Broda, kod Elektronske industrije.Imam jedan mali zamotuljak te materije, to je neki super provodnik koji napravi kratak spoj i ceo grad ostane bez struje”, priseća se novinar Dragan Videnović.
Zašto u Nišu na jednom mestu postoje dva spomenika posvećena žrtvama NATO agresije?
“Državne vlasti su odmah posle bombardovanja podigle spomenik u znak poštovanja prema žrtvama, da bi iza toga gradske vlasti naručile. projektovale i izgradile ovaj drugi spomenik”, kaže naučni radnik i publicista mr Novica Ranđelović.
Tokom celog perioda bombardovanja svi privredni i gradski organi u Nišu činili su sve napore kako bi obezbedili građanima osnovne uslove za život. Vojna bolnica bila je glavna ratna bolnica. Klinički centar je primao ranjenike.
U Nišu je bio organizovan prihvat izbeglica, kao i podela humanitarne pomoći sa svih strana, naročito iz Grčke. Po završetku rata u kolektivnim centrima u Nišu bilo je oko 1.000, a u prihvatnom smeštaju oko 1.500 izbrglica sa Kosova. Nije bilo nastave na fakultetima i u školama jer, osim stalne vazdušne opasnosti, mnogi objekti su bili uništeni.
S druge strane održani su brojni protestni koncerti, predstave, štampale su se knjige, pravile su se izloćbe, održane su i sportske manifestacije, među kojima je ratna fubalska liga, ali i turnir u šahu pod nazivom “Stop NATO bombama – Mat ratu”.
