Sećanje na Čegarski boj

CEGAR (1)Stevan Sinđelić, najmlađi potomak najpoznatijeg srpskog vojskovođe svoj 13. rođendan proslavio je na Čegru. Proslavlja rođendan, ali i dan kada je njegov slavni predak, čije ime nosi, krenuo u Čegarski boj. O najpoznatijem srpskom vojskovođi Stevanu Sinđeliću zna puno toga jer uspomena na njega i dan danas živi.

Ja sam njegovo 10. koleno. Znam da se Čegarska bitka dogodila 1809. godine i da je on izgubio glavu sa svojih 300 junaka, kaže Stevan.

Najviše o svom pretku čuo je od svog dede Radeta.

Pored Stevana i Radeta na slavni Čegar stigli su i brojni gosti iz Svilajnca. Svi autobusom, sem Dušana Obiđanovića koji već drugu godinu dolazi peške kako bi prisustvovao obeležavanju godišnjice boja. Od kuće poznatog vojskovođe Stevana Sinđelića, odakle je krenuo, prešao je 150 kilometara i stigao do cilja.

Sinđelić je ovde dočekao Turke, a ja sam posao iz Svilajnca peške, stigao i ovde dočekao svoje sugrađane, ali miroljubivo. Pešačio sam 3 dana i svakog dana prelazio po 50 kilometara, kaže Obiđanović.

Pored potomaka i građana Svilajnca vence su na Čegru položili i predstavnici Vlade, gradonačenik Niša, načelnik Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Vojske i Policije, GO Pantelej, i brojna udruženja i nevladine organizacije.

U boju sprotiv daleko nadmoćnijih Turaka, koji se odigrao 31. maja 1809. godine na brdu Čegar, kod sela Kamenica, nadomak Niša, svojim junaštvom istakao se resavski vojvoda Stevan Sinđelić. Pošto nije moga da pobedi brojniju tursku vojsku koja je prodrla u šanac, Sinđelić je pucao iz kubure u podzemni magacin baruta. U eksploziji su stradali svi srpski vojnici i mnogo Turaka. U znak odmazde turski paša je naredio da se od lobanja 952 mrtva srpska vojnika sagradi kula. Ćele kula, jedinstvena u svetu, svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i godišnje je poseti od 30.000 do 50.000 ljudi.