Zvuk sirena, aviona i bombi koje su pre tačno 23 godine u 19.45 prekinuli večernju tišninu i miran život građana Srbije nikad neće biti zaboravljeni.

Porodicama koje su ostale bez svojih najmilijih svaki dan od tada iznova je težak i bolan, a sećanja ne blede.

Žrtvama Nato agresije odata je pošta, a na spomenike kraj Nišave položeni su venci i poslata samo jedna poruka.

U našoj veri se kaže da treba praštiti i zaboraviti. Ali, ne znam kako će me ko shvatati, mi ne smemo ni da zaboravimo, ni da oprostimo, naročito zbog žrtava naše dece i omladine, rekao je Anđelko Mitrović, predsednik Gradskog odbora SUBNOR Niš.

Na Niš je palo više od 320 projektila velike razorne moći. Zasut je sa 36 kontejnera kasernih bombi koje su međunardnim pravom zabranjeno oružje.

Od kasetnih bombi samo 7. maja 1999. godine poginulo je 16 Nišlija, a više desetina je bilo ranjeno.

Istog dana, “žute ubice” su zasule i deo Kliničkog centra Niš kod Patologije, i ulice kod Hitne pomoći. Ukupno je povređeno 18 ljudi.

Pet dana nakon toga kasetne bombe pale su i na Duvanište. Na svu sreću bez stradalih.

Nišlije te strašne dane pamte i dve i po decenije kasnije.

Deca su nam bila mala, a mi kao da smo sanjali sve te strašne stvari. Koliko god godina da prođe, nikada nećemo zaboraviti, kaže jedna Nišlijka.

U Nišu je za vreme bombardovanja, prema evidenciji naučnog radnika i publiciste Novice Ranđelovića, na osnovu koje je izdao knjigu “Niš u ratnom plamenu”, poginulo 26 civila, teže je ranjeno njih 60, a lakše oko 200.

Sećamo se svih žrtava, ali i ukazujemo da ne smemo zaboraviti. Podsećamo svet šta nam je taj isti svet tada uradio, rekla je Dragana Sotirovski, gradonačelnica Niša, nakon polaganja venaca .

Tokom NATO agresije na SRJ ubijeno je 1. 100 pripadnika vojske i policije. Procenjuje se da je poginulo oko 2.500 hiljade civila, mada precizna lista žrtava još nije utvrđena.

U bombardovanju SRJ je uništeno i oštećeno 25. 000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Posle teških pregovora i pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika u sastavu misije KFOR, iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost, kao i da obezbede povratak izbeglih.

Umesto toga, pet godina kasnije desio se veliki pogrom Srba na Kosovu i paljenje srpskih crkava i imovine. Povratnika je malo, a i oni Srbi koji su ostali na svojim ognjištima u enklavama južno od Ibra i na severu Kosova, svakodnevno trpe pritiske. A neretko su i žrtve nasilja. I oružanog i psihičkog i političkog.