Dug građana Srbije po bankarskim kreditima veći je za 10,3% nego juna prošle godine. Ekonomisti kao razlog vide pad kupovne moći i rast inflacije. Savetuju da građani dobro razmisle da li im se isplati zaduživanje kod banaka, pogotovo kada su u pitanju dugoročni krediti.

Celokupna situacija u Evropi i rast inflacije nisu uslovi kada treba posegnuti za kreditima, pogotovo ne dugoročnim. Razlog za to je nepredvidivost krajnjeg iznosa kredita, objašnjava predsednik Udruženja ekonomista Niša, Boban Stojanović. Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije za jun 2022. godine pokazuje da trenutni dug po bankarskim kreditima u Srbiji iznosi skoro 3,3 milijardi dinara, što je 10,3 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

– Tek se najavljuje neki ozbiljniji rast plata i penzija od 10% a inflacija je već 15% i to znači pad kupovne moći i to se nadoknađuje na razne načine, ali neki dižu kredite i kad treba i kad ne treba – prof. dr Boban Stojanović, predsednik Društva ekonomista Niša

Narodna banka Srbije 11. avgusta usvojiće set mera u vezi sa povećanjem naknade banaka, kako bi zaštitila standard građana Srbije. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, ukupni rast kredita za prvih šest meseci ove godine iznosi 5,2 procenta. Gotovinski krediti čine 47,6% odsto, zatim stambeni 42,3% poljoprivredni 6% i potrošački 1,7%.

***Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.