Za jedne Sveti Luka, a za druge Noć veštica. Nepisana pravila nalažu da se nikako ne smeju istovremeno poštovati oba praznika. Međutim, to se dešava jer mnogii roditelji dozvoljavaju deci da se raduju i zapadnohriščanskoj tradiciji koja je prisutna pre svega u školama stranih jezika. Ipak, mnoge Nišlije su protiv bilo kakvog obeležavanja stranih praznika.

Vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju slavu Sveti Luka, u narodu poznatu kao Lučindan. Noć veštica deo je zapadnohrišćanske tradicije, a najčešće aktivnosti koje se u modernoj tradiciji vezuju za ovu svetkovinu jesu kostimirane zabave, pravljenje lampi od tikve, gledanje horor filmova i promocija strave.

Isto kao što su aktuelne rasprave 14. februara – da li se obeležava Sveti Valentin ili Sveti Trifun, tako je sada za ova dva praznika koja se obeležavaju 31. oktobra. Deca svakako iz stranih filmova znaju o obeležjima Noć veštica.

Etnolozi smatraju da je to jedan vid zabave za mlade i ritual koji je deo keltske kulture, ali da Noć veštica kod pravoslavnih Srba nema sistem vrednosti ili neku posebnu ideologiju. U školama stranih jezika, kažu, da se deca uče o tradiciji drugih naroda.

“Mi ne promovišemo Noć veštica i ono što nije u duhu naše kulture jer jezik nije samo gramatika, nego i učenje o kulturi i tradiciji tog naroda jezika koji uče”, kaže profesorka engleskog jezika Nataša Klepić.

Inače, Sveti Luka slavi se kao iscelitelj i zaštitnik medicine, lekara, osnivača ikonopisa. Stari običaji su različiti, pa postoji verovanje da Lučindan pokazuje kakva nas zima čeka…Otud I izreka – „Sveti Luka, sneg do kuka“.