Tužilaštvo proverava, potrošači čekaju epilog: Da li smo oštećeni nezakonitim „dilom“ trgovaca?

Tužilaštvo ispituje poslovanje četiri trgovinska lanca u Srbiji zbog sumnje da su dogovarali cene, a predstavnici udruženja potrošača za Tanjug kažu da je dobra i zdrava konkurencija na tržištu prvenstveno u interesu potrošača.

Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je prošle sedmice da je pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji – Deleza, Merkatora S, Univereksporta i Disa, zbog sumnje da su izvršili povredu konkurencije i dogovarali cene pojedinih proizvoda, na osnovu čega je tužilaštvo pokrenulo postupak.

Dejan Gavrilović iz udruženja potršača „Efektiva“ i Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) rekli su da u Srbiji nedostaju veliki trgovinski lanci koji postoje u zemljama u okruženju kako bi konkurencija u državi bila bolja.

Gavrilović je objasnio da su četiri trgovinska lanca, čije poslovanje ispituje tužilaštvo zbog sumnje da su dogovarali cene, imali različite uslove nabavke proizvoda, a da su krajnju cenu dovodili u ravan i time obesmislili konkurenciju.

On je ocenio da neće biti lako da se dokaže dogovor među trgovcima, navodeći da se oni nisu dogovarali putem i-mejla ili na neki način koji ostavlja trag.

„Ohrabruje me ta informacija koju je dala Komisija za zaštitu konkurencije, gde kažu da oni poseduju neke informacije koje nisu za javnost. To bi možda mogao da bude ‘kec iz rukava’ koji bi na kraju doveo do toga da ovi trgovci budu kažnjeni“, navodi Gavrilović.

On je rekao da „Efektiva“ od pandemije kovida-19 poredi cene, navodeći da se one izuzetno razlikuju u velikim lancima i manjim trgovinama.

Dodao je da veliki poznati lanci, koji su i prozvani, ali i još neki koji nisu, imaju više cene nego u nekim manjim trgovinama.

„Pet ovih, četiri prozvana lanca i Lidl sa njima su prošle godine imali preko 100 miliona evra čistog profita, kao da su bankarski sektor. U odnosu na pre samo sedam godina, taj profit je porastao pet puta. Dakle, očigledno je to bio signal koji je unazad neko vreme mogao da se prati i da se dođe do određenih saznanja, a naročito kad uzmete cene, pa vidite, recimo, da su banane u tim trgovinskim lancima u paru ista cena“, tvrdi Gavrilović.

On je istakao da je dobra i zdrava konkurencija prvenstveno interes potrošača, jer konkurencija dovodi do toga da cene idu dole i da kvalitet usluge postane bolji.

„Pravo konkurencije je zapravo pravo koje se najviše tiče potrošača i zato je ovaj postupak jako bitan. Komisija za zaštitu konkurencije radi posao koji je u interesu potrošača. I nadamo se da će ga uraditi do kraja kako treba, naravno ako ima adekvatne dokaze za ovo što se tvrdi“, dodao je on.

Istakao je da količinski konkurencija ne znači mnogo, ako ne postoji regulativa koja to prati.

Nikolić je rekao da očekuje promenu u postupcima koji se vode protiv trgovinskih lanaca, navodeći da bi voleo da potrošači dobiju epilog ovog slučaja.

„Ja bih zaista voleo da mi, potrošači dakle svi u Srbiji, dobijemo epilog i da neko imenom i prezimenom izađe i da kaže da je kompanija XY osuđena zbog određenih radnji koje su suprotne zakonima i da je potrošačima naneta šteta u tolikom i tolikom iznosu. To bi poslalo vrlo jasnu poruku i trgovcima i proizvođačima i potrošačima“, naveo je Nikolić.

On je naveo da je normalno da je trgovac „tu da zaradi“ i da to treba poštovati, ali da kada je reč o osnovnim, prehrambenim, životnim namirnicama, tu treba da postoji moralniji pristup.

Nikolić je istakao i da na tržištu u Srbiji problem nedostatak konkurencije, navodeći da u zemljama u okruženju postoje veliki marketi kojih u našoj zemlji nema – te se postavlja pitanje zbog čega ih nema.

„Ukoliko nema svih tih velikih igrača koji su prisutni na evropskom i regionalnom tržištu, onda sa našim tržištem nešto definitivno ne valja“, zaključio je on.

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je u utorak predmet povodom informacija iz Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije Srbije kojim se pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv četiri privredna društva – „Delez“, „Merkator S“, „Univereksport-import“ i „DIS“, zbog provera da li se u postupcima ovih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela.