Grad, koji se sinoć oko 17 sati sručio na niš i okolinu, uništio je useve u selima oko Niša. U Čokotu, voće je uništeno, žito i kukuruz sravnjeni sa zemljom, a sav rod na njivama koje nisu zaštićene plastenicima je propao. Žitelji Čokota obilaze uništene njive i procenjuju nastalu štetu.
Marko Dinić, poljoprivredom se bavi već šest godina. Nastavio je porodičnu tradiciju, pa je i unapredio. Hektari pod povrćem, deo pod plastenicima, deo na otvorenom. Od svega onog što proizvodi, nakon grada koji se sručio na Čokot, ostali su samo paradjz i paprika koji bujaju pod plastenicima. Ostalo je uništeno.
Tikvice su komplet stradale, takodje i paprika, salata, kaže Marko.
Šteta je velika. Oko 4000 evra, procenjuje na prvi pogled Marko. Na drugi će, kaže, da bude i više. Tek kad grane sunce i zemlja se osuši, postane vidljivo šta je i koliko uništeno.
Možda su i creva probušena, videcemo kad pustimo vodu.to nam je za nauk, ubuduće sve će da se sadi u plastenicima, dodaje Marko.
Osim povrća i voće je stradalo, a na drugom kraju sela, kažu meštani, grad je sravnio žito i kukuruz sa zemljom. Tvrde da nisu znali šta ih je snašlo kada je krenulo nevreme.
Padalo je dobrih deset minuta, zabelelo se kao sneg kada pada. Uništeno je sve, voće, kupus, kaže Vlastimir Lazić.
Zaštita od grada nikakva. Protivgradna odbrana nije delovala, a u osiguranje njiva Čokotani kažu da ne veruju puno, jer su se opekli više puta. Kažu da osiguravajuće kuće procenjuju znatno manje štete od realne. Zato se uzdaju u sebe, ali i u stara verovanja koja, kažu, možda pomažu.
Kažu da kada je dete pomorče, treba da proguta led i onda grad stane. Tako sam ja odmah istrčao, uzeo grudvu leda i grad je za dva do tri minuta stao, priča osamdesetogodišnjak Vlastimir Denić.
Sada žitelji Čokota gledaju u nebo i nadaju se da grad neće ponovo da padne. ako se ponovo sruči na selo, kažu da će sravniti kompletnu ovogodišnju letinu.
