U Nišu se obeležava Dan sećanja na žrtve NATO agresije

U Srbiji se u ponedeljak obeležava 26. godišnjica od početka agresije NATO alijanse na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju. Bombardovanje je počelo 24. marta 1999. godine u večernjim satima, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Polaganjem venaca i komemorativnim skupovima, Niš će u ponedeljak odati poštu žrtvama NATO agresije.

Univerzitetski trg

9.30 – Parastos žrtvama NATO bombardovanja

9.45 – Polaganje venaca na Spomen kapelu

9.55 –  Polaganje venaca na Spomenik žrtvama NATO agresije na Keju

Dom Vojske Srbije

12.44 – Dan sećanja “Da se ne zaboravi”. Skup organizuje Klub generala i admirala Vojske Srbije.

Hram svetog Vasilija Ostroškog, Bulevar Medijana

15.00 – Pomen u Kripti hrama

15.15 – Polaganje venaca

NATO bombardovanje 1999. Arhiva TV Zona plus, snimci TV 5

Sirene su se tokom NATO agresije u Nišu oglasile 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću. Niš je gađan iz vazduha 40 puta, srušeno je oko 120 objekata, a više od 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno. Na grad je palo više od 320 projektila velike razorne moći. Niš je zasut sa 36 kontejnera kasetnih bombi koje su međunarodnim pravom zabranjeno oružje. Od kasetnih bombi samo 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina bilo je ranjeno.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom 78 dana agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, a poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba vodi se kao nestalo. Kako je svetskoj javnosti predstavljeno, razlog agresije bila je situacija na Kosovu i Metohiji, odnosno teška humanitarna kriza na tom prostoru, a naredbu za napad dao je Havijer Solana, tada generalni sekretar NATO, generalu SAD Vesliju Klarku. Kao izgovor za agresiju NATO iskorišćeni su događi u Račku, 15. januara, a onda i neuspeh navodnih pregovora vođenih u Rambujeu i Parizu.