U UN usvojena Rezolucija o Srebrenici, „protiv“ i uzdržanih više nego onih „za“
Generalna skupština UN u Njujorku usvojila je rezoluciju o Srebrenici sa 84 glasa za. Devetnaest država je bilo protiv, a uzdržano 68.
Za rezoluciju je bilo više uzdržanih i država koje su glasale protiv, ukupno, nego što ih je bilo za, Nemci su računali da će biti 95 odsto država glasati za.
Među onima koji su glasali protiv bili su Kina, Rusija, Kuba, Nikaragva, Kongo…
Uzdržani su, između ostalig, bili Grčka, Namibija, Azerbejdžan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Angola…
Rezoluciju UN izglasalo je 43,5 odsto članica.
Nemci su računali da će 95 odsto država glasati za.
Nebenzja: Usvajanje rezolucije Pirova pobeda sponzora
Stalni predstavnik Rusije u Generalnoj skupštini UN (GSUN) Vasilij Nebnzja izjavio je danas da usvajanje rezolucije o Srebrenici predstavlja “Pirovu pobedu“ za kosponzore rezolucije. ‘
‘Šta je njome dobijeno? To je samo Pirova pobeda. Ako je njen cilj bio da se napravi podela u GSUN, onda su u tome veličanstveno uspeli“, rekao je Nebenzja i naveo da su sponzori rezolucije zloupotrebili ovlašćenja GSUN, pošto je, kako je rekao, usvojena jedna politička deklaracija.
Istakao je da rezolucija nije doneta doneta onim brojem glasova kojem su se sponzori nadali, dodajući da je bilo više uzdržanih i glasova “protiv“ nego “za“.
Naveo je da su autori rezolucije “doveli u zabludu“ ostale članice GSUN, tvrdeći da će dokument dovesti do pomirenja, a istovremeno prikrivši činjenicu da nema saglasnosti tri entiteta u BiH.
Govoreći o tome ko su sve sponzori rezolucije, on je rekao da su čak i Holanđani “imali hrabrosti da to urade iako su njihovi mirovnjaci imali sramnu ulogu u tom događaju“.
„Nemačka je sponzor a ona nema nikakvo moralno pravo da pominje reč genocid i da drži pridike drugima. Nemačka je u 20. veku započela dva svetska rata, vodila milione ljudi u koncetracione logore, odgovorna je za masakre u Africi“, rekao je ruski ambasador.
On je naglasio da inicijatori rezolucije „podstiču BiH na konfrontaciju“.
Pojedinačno kako su zemlje članice UN glasale o rezoluciji o Srebrenici
Avganistan nije glasao.
Albanija je bila za.
Alžir je bio uzdržan.
Andora za.
Angola uzdržana.
Antigva i Barbuda protiv.
Argentina uzdržana.
Armenia – Jermenija uzdržana.
Australija za.
Austrija za.
Azerbejdžan nije glasao.
Bahami uzdržani.
Bahrein uzdržan.
Bangladeš za.
Barbados uzdržan.
Belorusija protiv.
Belgija za.
Belize nije glasao.
Benin uzdržan.
Butan uzdržan.
Bolivija nije glasala.
Bosna i Hercegovina za.
Bocvana uzdržana.
Brazil uzdržan.
Brunej za.
Bugarska za.
Burkina Faso nije glasala.
Burundi uzdržan.
Cabo Verde – Zeleno rtska ostrva za.
Cambodia – Kambodža uzdržana.
Cameroon uzdržan.
Canada za.
Centralno-afrička Republika nije glasala.
Chad Čad za.
Chile – Čile za.
China – Kina protiv.
Columbia za.
Comori protiv.
Congo uzdržan.
Costarica – Kostarika za.
Cote D’ Ivore – Obala Slonovače uzdržana.
Croatia – Hrvatska za.
Cuba protiv.
Cyprus uzdržan.
Czechia – Češka za.
Demokratska Narodna Republika Koreja protiv.
Demokratska Republika Kongo protiv.
Danska za.
Džibuti za.
Dominika protiv.
Dominikanska Republika uzdržana.
Ekvador za.
Egipat za.
El Salvador za.
Ekvatorijalna Gvineja uzdržana.
Eritreja protiv.
Estonija za.
Esvatini protiv.
Etiopija uzdržana.
Fidži za.
Finska za.
Francuska za.
Gabon uzdržan.
Gambija za.
Gruzija uzdržana.
Germany – Nemačka za.
Gana uzdržana.
Grčka uzdržana.
Grenada protiv.
Gvatemala uzdržana.
Gvineja uzdržana.
Gvineja Bisao za.
Gvajana za.
Haiti uzdržan.
Honduras uzdržan.
Hungary – Mađarska protiv.
Island za.
Indija uzdržana.
Indonezija za.
Iran za.
Irak za.
Irska za.
Izrael nije glasao.
Italija za.
Jamajka uzdržana.
Japan za.
Jordan za.
Kazahstan uzdržan.
Kenija uzdržana.
Kiribati uzdržani.
Kuvajt za.
Kirgistan nije glasao.
Laos uzdržan.
Letonija za.
Liban uzdržan.
Lesoto uzdržan.
Liberija nije glasala.
Libija za.
Lihtenštajn za.
Litvanija za.
Luksemburg za.
Madagaskar uzdržan.
Malavi za.
Malezija za.
Maldivi uzdržani.
Mali protiv.
Malta za.
Maršalska ostrva nisu glasala.
Mauritanija za.
Maurisijus nisu glasali.
Meksilo uzdržan.
Mikronezija za.
Monako nije glasao.
Mongolija uzdržana.
Montenegro – Crna Gora za.
Maroko nije glasao.
Mozambik uzdržan.
Mijanmar za.
Namibija uzdržana.
Nauru protiv.
Nepal uzdržan.
Nizozemska – Holandija.
Novi Zeland za.
Nikaragva protiv.
Niger za.
Nigerija uzdržana.
North Macedonia – Severna Makedonija za.
Norvška za.
Oman uzdržan.
Pakistan za.
Palau za.
Panama uzdržana.
Papua Nova Gvineja uzdržana.
Paragvaj uzdržan.
Peru uzdržan.
Philippines – Filipini udržani.
Poljska za.
Portugal za.
Quatar – Katar za.
Republika Koreja za.
Republika Moldavija za.
Rumunija za.
Ruska Federacija protiv.
Ruanda za.
Sveti Kits i Nevis uzdržani.
Sveta Lucija uzdržana.
Sveti Vinsent i Grenadini uzdržani.
Samo nije glasala.
San Marino za.
Sao Tome i Principe protiv.
Saudijska Arabija za.
Senegal za.
Srbija protiv.
Sejšeli uzdržani.
Sijera Leone za.
Singapur za.
Slovačka uzdržana.
Slovenija za.
Solomonska ostrva uzdržana.
Somalija nije glasala.
South Africa – Južna Afrika za.
South Sudan – Južni Sudan uzdržan.
Spain – Španija za.
Sri Lanka uzdržana.
Sudan uzdržan.
Surinam uzdržan.
Sweden – Švedska za.
Switzerland – Švajcarska.
Sirija protiv.
Tadžikistan uzdržan.
Tajland uzdržan.
Timor-Leste nisu glasali.
Togo uzdržan.
Tonga nije glasala.
Trinidan i Tobako uzdržan.
Tunis za.
Turkmenistan nije glasao.
Tuvalu uzdržan.
Turska za.
Uganda uzdržana.
Ukrajina za.
UAE uzdržani.
UK za.
Ujedinjena Republika Tanzanija za.
US za.
Urugvaj za.
Uzbekistan nije glasao.
Vanuatu nije glasao.
Venecuela nije glasala.
Vijetnam uzdržan.
Yemen – Jemen za.
Zambija za.
Zimbabve nije glasao.
Šta piše u usvojenoj rezoluciji o Srebrenici
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je danas rezoluciju o Srebrenici kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na „genocid“ u Srebrenici 1995. i koji bi trebalo da se obeležava svake godine.
U tekstu, se bez rezerve osuđuje svako poricanje, kako se navodi, genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i pozivaju države članice da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i pogrešnog tumačenja i pojave genocida u budućnosti.
Bez rezerve se osuđuju i dela koja veličaju osobe pred međunarodnim sudovima osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
Ističe se važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanja dostojanstvene sahrane za njih i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.
U rezoluciji se pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde.
Istovremeno, u tekstu se zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, započinjući aktivnosti na pripremama za obeležavanje 30. godišnjice, 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pažnju svih država članica, organizacija iz sistema UN i organizacija civilnog društva radi odgovarajućeg poštovanja;
Pozivaju se sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući posebne komemoracije i aktivnosti u znak sećanja i u čast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti.
Kako se navodi, Generalna skupština je donela rezoluciju vođena Poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i pozivajući se na rezoluciju Saveta bezbednosti 819 od 16. aprila 1993. kojom se Srebrenica proglašava bezbednom zonom, rezoluciju 827 od 25. maja 1993. o osnivanju Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), i rezoluciju 1966 od 22. decembra 2010. o uspostavljanju Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.
Dokument je donet uz podsećanje na sve presude MKSJ-a, a posebno na osam koje sadrže presude za zločin genocida nad bosanskim Muslimanima počinjen u Srebrenici 1995, pre svega na presudu Žalbenog veća MKSJ od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 8. juna 2021. (Tužilac protiv Mladića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 20. marta 2019. (Tužilac protiv Karadžića), kao i presudu Međunarodnog suda pravde (ICJ) od 26. februara 2007. kojom je presuđeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida.
U tekstu se navodi i snažno protivljenje nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, ili druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i naglašava u ovom kontekstu odgovornost država da okončaju nekažnjivost.
„U tom cilju, potrebno je da temeljno istražuju i krivično gone, u skladu sa svojim relevantnim međunarodnim pravnim obavezama i svojim domaćim pravom, lica odgovorna za takva dela, kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje i kako bi se došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja, za koje je učešće žrtava i preživelih, kao i članova njihovih porodica“, navodi se u tekstu.
U tekstu rezolucije se pozdravlja napredak koji su međunarodni sudovi postigli poslednjih godina u borbi protiv nekažnjivosti i u obezbeđivanju odgovornosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge teške zločine putem međunarodnog pravosudnog sistema, prepoznajući u tom pogledu poseban doprinos MKSJ i naglašavajući važnost da međunarodna zajednica bude spremna da preduzme kolektivnu akciju kroz Savet bezbednosti, u skladu sa Poveljom, i od slučaja do slučaja da dalje obezbedi odgovaranje za genocid i sprečavanje genocida.
Ponavlja se da je prema međunarodnom pravu, krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini.
Takođe, dokument se usvaja uzimajući u obzir ulogu specijalnih savetnika generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornost za zaštitu i napominjući važnost redovnih brifinga o kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava kao i o govoru mržnje i podsticanju ranog podizanja svesti o potencijalnom genocidu.
Navodi se i da krivično gonjenje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine i MKSJ kao i Mehanizam, ostaje centralno mesto u procesu nacionalnog pomirenja i izgradnje poverenja kao i za obnovu i održavanje mira u Bosni i Hercegovini, i dalje prepoznajući da je snažna regionalna saradnja između nacionalnih tužilaštava od suštinskog značaja za negovanje mira, pravde, istine i pomirenja među zemljama u regionu.
Navodi se i nepokolebljiva predanost održavanju stabilnosti i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini i ističe da će 2025. godine biti obeležena 30. godišnjica genocida u Srebrenici u kojem je izgubljeno najmanje 8.372 života, hiljade ljudi je raseljeno, a porodice i zajednice razorene.
Rezolucija je usvojena sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih.
Protiv rezolucije glasale su Rusija, Mađarska, Belorusija, Kina, Komoros, Antigva, Sirija, Kuba, Kongo, Južna Koreja Dominika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mali, Nauru, Nikaragva, Sao Tome i Principe i Srbija.
Među uzdržanim zemljama bile su, između ostalih Grčka, Kipar, Kazahstan, Maldivi, Meksiko, UAE, Vijetnam i mnoge druge.
