
Urbane poplave i temeprature (video)
Urbane poplave, toplotna ostrva i visoke temperature posledica su klimatskih promena, koje ne zaobilaze ni Niš. Kako prirodna rešenja mogu da doprinesu održivom razvoju gradova?
Niš se, kao i svi urbani prostori, suočava sa klimatskim promenama. Visoke temperature i urbane poplave samo su neke od njih. Sve više nepropusnih površina, neke ljudske aktivnosti, industrijalizacija i infrastruktura negativno utiču na klimu u gradovima, kaže šef Katedre za urbanizam i prostorno planiranje na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu prof. dr Ljiljana Vasilevska.
„Dva najveća negativna rizika prepoznaju urbano plavljenje izazvano kišnim oticajem i pojavu urbanih toplotnih ostrva. Danas postoji čitav niz strategija koje su prepoznate i u našoj zemlji na strateškom niovu.Ali ono što nama manjka jeste povratak prirode u gradove, odnosno sve veće učešće zelenih površina koje imaju multifunkcionalnu ulogu“, kaže šef Katedre za urbanizam i prostorno planiranje na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu prof. dr Ljiljana Vasilevska.
To podrazumeva smanjenje efekta urbanog toplotnog otrova, smanjenje negativnih efekata urbanog plavljenja usled kiše, ali i poboljšanje biodiverziteta uz različite rekreativne i kulturne sadržaje.
„Znači jačanje te održive otpornosti kroz prirodna rešenja, kroz vođenje zelenih površina, sadnju drveća, kroz te prirodne oticaje i uticaj na kišne pojave i na prirodnu atmosferu. Znači sve ono što je zasnovano na prirodi ne primenjuje se dovoljno“, kaže iz Regionalne razvojne agencije Jug Goran Zlatković.
U Nišu ima velikih zelenih površina u centralnom delu grada i šire.
„Ali moramo pažljivo da gazdujemo tim površinama, pre svega utičući na odluke koje se odnose na urbanističke planove, u smislu predviđanja novih zelenih koridora, spajanje sa zelenilom u okruženju, sprečavanjem gustine naseljenosti, način na koji tretiramo zelenilo u novoplaniranim stambenim područjima Mi jesmo kao društvo i struka prepoznali značaj primene novih alternativnih pristupa. Sledi teži deo kako implementirati kroz praksu“, kaže Vasilevska.
Na ovu temu u Evropskoj kući u Nišu održan je seminar „Razumevanje interakcije između klime i gradova-Značaj i mogućnosti primene rešenja zasnovanih na prirodi „, u okviru projekta u kojem učestvuje Regionalna razvojna agencija Jug sa još 13 partnera iz deset zemalja.