Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja – Dan kada je rođen blaženopočivši patrijarh Pavle

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, uspomenu na smrt proroka i Preteče Hristovog. Ovom svecu posvećeno je šest praznika tokom godine, a današnji se u narodu naziva i Jesenji Sveti Jovan, Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan.

Prema predanju, car Irod naredio je pogubljenje Jovana Krstitelja jer je svetitelj javno ukazivao na njegove grehe i nepravde. Na zahtev Irodijadine kćeri, glava mu je odrubljena i doneta na tanjiru, što je ostavilo dubok trag u hrišćanskom sećanju.

Za praznik je odabran 29. avgust po starom kalendaru, kada je u Sevastiji osveštana crkva podignuta na grobu Jovanovom, u vreme cara Konstantina i carice Jelene.

Običaji i verovanja

Ovaj dan u crkvenom kalendaru spada među najstrože postne dane. Vernici poste suhojedenjem, odnosno hranom koja se ne kuva i ne začinjava. Ukoliko praznik padne u subotu ili nedelju, dozvoljeno je ulje i vino. Postoji običaj da se ne jede iz tanjira i da se izbegava crveno voće i povrće, u znak sećanja na krv svetitelja i način njegovog stradanja.

Takođe, vernici ne obavljaju teške poslove, ali odlaze u polja da beru lekovite trave, uz izbegavanje poslova oko semena. Praznik se u mnogim porodicama obeležava i kao krsna slava, a u pojedinim mestima održavaju se i vašari.

Posebnu simboliku ima i podatak da je na današnji dan 1914. godine, na praznik Usekovanja, rođen blaženopočivši patrijarh Pavle.