Usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, a Ministarstvo prosvete saopštilo je da se time unapređuje kvalitet visokog obrazovanja obezbeđivanjem dodatnih budžetskih sredstava za visoko obrazovanje i doprinosi njegovoj boljoj dostupnosti umanjivanjem troška školarine za samofinansirajuće studente za 50 odsto.

Kako je navedeno, usvojenim izmenama i dopunama unapređuje se relevantnost visokog obrazovanja, jača autonomija univerziteta i doprinosi daljoj internacionalizaciji visokog obrazovanja.

Ističe se da se unapređuje i materijalni položaj zaposlenih obezbeđivanjem dodatnih sredstva za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju.

“Usvojenim Zakonom povećavaju se za 20 odsto, odnosno za 12 milijardi dinara, budžetska sredstva za visoko obrazovanje, što je u skladu sa četvrtim zahtevom studenata”, dodaje se u saopštenju Ministarstva prosvete.

Ističe se da se time predviđa i izdvajanje sredstava koja će u celosti pokrivati stalne troškove visokoškolskih ustanova, veća izdvajanja za troškove materijala za visokoškolske ustanove, kao i pokrivanje u celosti troškova za druga primanja zaposlenih, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje.

Pored toga, osnovica za plate u visokom obrazovanju izjednačuje se sa osnovicama plata zaposlenih na ostalim nivoima obrazovanja od 1. januara 2026. godine.

Kako se dodaje, već su obezbeđena dodatna sredstva u iznosu od 5,7 milijardi dinara za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju za 15,97 odsto od marta ove godine, kroz izmenu uredbi kojima se utvrđuju koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u visokom obrazovanju.

Precizira se da izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju predviđaju umanjenje školarina za 50 odsto direktnom refundacijom sredstava iz budžeta samofinansirajućim studentima državnih visokoškolskih ustanova.

“Usvojenim zakonom prvi put se uvodi obaveza države da obezbedi sredstva i za troškove akreditacije studijskih programa i ustanova u Srbiji, kao i troškove relevantnih međunarodnih akademskih akreditacija”, naglašava se u saopštenju.

Dopunama Zakona uvode se i mikrokredencijali, odnosno mali programi studija koji imaju jasno definisanu strukturu, svrhu i ishode učenja, radi stručnog osposobljavanja lica sa stečenim srednjim ili visokim obrazovanjem, u skladu sa potrebama tržišta rada, kao programi obrazovanja tokom čitavog života.

U cilju jačanja uticaja uposlenih na visokoškolskim ustanovama, Zakon predviđa smanjenje učešća predstavnika osnivača u organima upravljanja sa 30 odsto na 25 odsto u korist predstavnika zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, pa je zastupljenost zaposlenih sada 60 odsto umesto dosadašnjih 55 odsto.

Procenat učešća predstavnika studenata u savetu nije menjan, odnosno ostao je 15 odsto, a izmenama se skraćuje mandat organa upravljanja sa četiri na tri godine.

Ministarstvo navodi da je sadržaj Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju utvrđen u saradnji sa predstavnicima akademske zajednice, odnosno sa predstavnicima univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Novom Pazaru, Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i sa predstavnicima Ministarstva finansija i Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

“Sadržaj Zakona je utvrđen kao nastavak mnogo šire diskusije sa svim akterima u visokom obrazovanju kroz rad Radne grupe za analizu trenutnog stanja finansiranja visokog obrazovanja i za izradu nacrta zakona o visokom obrazovanju, koju je imenovala Vlada Srbije 25. jula 2024. godine”, navodi Ministarstvo prosvete.

Za izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju danas su u Skupštini Srbije glasala 163 od 165 prisutnih poslanika.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je da je usvajanjem izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju ispunjen četvrti zahtev studenata u blokadi.