Indeks UV zračenja je visok i pod oblacima, kada takođe štetno utiče na kožu. Posebno su opasni UVA zraci koji su prisutni tokom cele godine i izazivaju postepeno starenje kože. Ne kaže se slučajno da koža pamti.
Zato je jako važno da na svaka dva sata nanosimo zaštitni faktor, kažu dermatolozi. Naročito treba paziti na decu, jer je njihova koža osetljivija nego kod odraslih.
U Nišu je danima vrlo visok nivo UV zračenja. Neki se odmah sklanjaju u hladovinu i beže od sunca. Neki bolje podnose boravak na suncu.
Sunčev spektar ima vidiljiv i nevidljiv deo. U vidljivi deo spada plava svetlost koja oštećuje našu kožu. U nevidljivi deo spadaju UVC, UVA i UVB zraci. Od UVC zraka nas štiti sama atmosfera. UVA zraci dublje prodiru i prisutni su tokom cele godine. Tako da i pod oblacima ima UVA zraka, kada je kišovito i kada ima oblaka. UVA zraci su stalno prisutni, ali mi ne vidimo ta oštećenja, kaže specijalista dermatovenerologije dr Nataša Blažević Kamenov.
UVB zraci izazivaju crvenilo na koži, opekotine, alergijske promene. S druge strane, UVA zraci su opasniji jer izazivaju tzv. starenje kože. Pedeset do osamdeset odsto promena na koži koje se javljaju I koje nisu dobre, nastale su još u detinjstvu. Iz tog razloga je posebno važno štiti decu.
Zato što se dečija koža razlikuje od odraslih. Ima manje melanina, zatim ćelije u spoljašnjem sloju su ređe kod dece nego kod odraslih, tako da i UVA i UVB zraci prodiru dublje. Srednji sloj kože je tanji nego kod odraslih i znojne žlezde su manje, dodaje doktorka.
Zbog toga decu ne bi trebalo direktno izlagati suncu između 10 ujutru i pet popodne, naročito bebe do šest meseci. Suncobran i kačketi nisu zaštita, kaže Blažević Kamenov.
Zaštitni faktor trebalo bi da nanosimo na svaka dva sata. Koliko ga često nanosimo zavisi i od toga koliko puta ulazimo u vodu, da li se pojačano znojimo, često brišemo peškirom.
Doktorka Blažević Kamenov preporučuje da se adekvatno obučemo, često unosimo tečnost, da se ne izlažemo direktno suncu I jedemo namirnice koje sadrže beta karoten.
