Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti. Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

PLASTANICA

Iznosenjem plaštanice i čitanjem molitve u Sabornoj crkvi u Nišu pred punim hramom, održana je večernja služba. Plaštanica se spušta na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob. Večernjim bogosluženjem na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanje sa krsta Hristovog tela.
Na Veliki petak, sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus je umro na krstu u „šesti čas dana“ i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala.
Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

By rezija