Više para za uređenje vodotokova

erozija i srbijavode.mpg_snapshot_00.00_[2014.09.22_14.03.28]Četvrt veka nedovoljne brige o vodoprivrednim objektima uzima svoj danak. Šteta se procenjuje na dve milijarde evra, ne računajući posledice poslednjih poplava u istočnoj Srbiji. Rok za sanaciju sistema odbrane od poplava je 15. jul 2015. godine. Nadležni kažu da će se sada odvojiti više novca za vraćanje sistema u prvobitno stanje. Naravno, ako zbog neke druge situacije to ponovo ne ispadne sa spiska prioriteta.

Još od devedesetih godina prošlog veka premalo se ulaže u sistem prevencije izlivanja reka i bujičnih potoka. U Srbijavodama ocenjuju da je za te namene izdvajano samo 25-40 odsto potrebnog novca. Kriza je jedan od razloga. Drugi razlog leži u prostoj činjenici da su se poslednjih pola veka dešavale uglavnom lokalne poplave, što je neka vrsta opravdanja da se problem stanja u toj oblasti gurne pod tepih.

Zbog svih poplava koje su zadesile Srbiju, pare su se našle, i iz republičke kase, i od donatora. Samo japanska vlada donirala je tri miliona dolara. A pare pokreću sve, tako da se radi pojačano na saniranju stanja i vraćanja na prethodni nivo.

Očekujemo da naokon dugo godina imamo dovoljno sredstava za sanaciju sistema,-kaže direktor centra Morava JP Srbija vode, Dragoljub Miljojković.

Rok za završetak sanacije je 15. Jul 2015. Godine, što znači da svi imaju pune ruke posla. Međutim i sami građani trebalo bi da učestvuju odgovornim ponašanjem prema svojoj okolini. Jer, često su baš deponije bile krive i za poplave. Ali, i dalje se bacaju stari automobili, šporeti, šut.

Ti koji su to uradili žive tu blizu, sutra isti taj šut zakrči tok vode i dodje do poplava, kaže direktor “Erozije” Slobodan Marković.

Stručnjaci kažu da od 15.000 bujičnih vodotokova u Srbiji, 1.500 predstavlja stalnu pretnju za bezbednost građana i imovine. U “Eroziji” se sećaju davnih vremena kada se mnogo više brinulo o uređenju slivova u gornjim tokovima, sto je najbolja preventiva. Osamdesetih godina “Erozija” je godisnje proizvodila oko tri miliona sadnica crnog bora i ti predeli su masovno pošumljavani.Ali I tu je zub vremena učinio svoje. A posebno, neplanska i bespravna seča drveća, sto pogoduje eroziji tla i bujicama

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com