VIŠE ŠANSI DO POSLA 24.08.2020.

Gosti emisije: IGOR PAUNOVIĆ, FATIMA ABEDINOVIĆ – Romski kulturni centar

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pobuth hakaja đi ki buthi

• Lačho sabalje. Isi man baro lačhipe te kerav lafi me musafirijencar: >Igor Paunović so avol tharo Romano kulturako centro, thaj Fatima Abedinović thari Unija romnjengi thaj gađengi. Ka kera lafi odolestar thaj taro aver bare projekturja so den dumo bašo Romnja. Anglal ka da lafi bašo Igore. O Igore anol amenge šukar paramiča,jail koja šaj te ovol šukar. Jekh tharo majbaro problemuri e Romengo hilo bibučarnipe. Sikljipe thaj sastipasko pućibe hilo sajek pučibe, numaj o bibučaripe hilo majbaro. Akana šaj te kera lafi tharo Klubo baši buthi thaj kaj phravol pe zadruga prekal koja o Roma ka šaj polokhe te aven đi ki buthi. Kojak a ovol po trajimo vakhto. Sa akana so kerol pe te kera buthidisavo lafi odolestar?
• Korkore đanen kaj o Roma pobuth keren ki reciklaža thaj kaj đivdinen tharo sekundarna sirovine. Amen phravgjam Klubo te čhiva terne Romen pi buthi prekal I komuna Crveni Krst đi Dragica thaj Ivana so kerge pi leski registracija sar bi šaine o Roma te aven đi buthi. Ki komuna o Roma ka ovol olen ternengiri zadruga prekal koja ka phanda laffija baši lengiri buthi. Me sijum direktori ki Eko zadruga thaj ka kerav po odova o Roma te šulaven ko hotelija,kafićija,thaj ko stambena zgrade. O đuvlja bi kerena ando lende, a o murša anglo I uzo lende thaj parkija ki građevina sar bi ovola len buthi. Importantno buthi hili bašo terne ama bašo popurane daa, kola đivdinen pe familija ko kher kote hile 10 đene. Bašo lende ka ovol šukar te ovol olen buthi sar bi šaine te vazden kredito te kinen kher te ciden pe thari familija. Ađahar bi šaine te oven korkore zorale te kerren pli familija.
• Igore gova si interesantno. Sar vakere po jekh than ka ovol baza so ikerol sa o pučiba thari buthi ko kafićija, hotelija, restoranija, parkja thaj ki građevina. Penđare soro mahala ko Stočni trg thaj Beograd mahala thaj savorenge so đivdinen ko buth gende familije ka den buthi. Kana šaj te poćminen te keren o Klubo bašo terne thaj I Eko zadruga so isi len ciljo posigate te aven đi buthi thaj posigate te iranol pe o kapitali?
• Tharo sa akava već phandljam lafi amare amalencar thaj kolege. Isi šaipe tharo novembro te poćmina ko “Metro”, panda ko disave hotelija tharo 10 đi 20 novembro, đi gova vakhti ka hramosara o ugovorija.
• Gova značil kaj trobul panda te keren o lila thaj te rregistruinen?
• Sa registrujimo . Akana phrava o računija. Trobun panda disave lila sar bi šaine majpalal ko decembro te kera buthi.
• So ulo e sinikatija bašo okola so keden sekundarna sirovine? Gova pućav golese so jekh projekto trobuil te trail. Akana keren khanći so isi le traipe.Isi tumen vizija thaj ciljo – buthi. Ke amende si problemo kana kera šukar šaipe najle vakhti te trail pobuth vakhti. Sar ačhol o sindikatiso sinele bare ambicije?
• O sindikato trail. Akana na kerol buthi, na funkcionišinol. Ni đanav soske. Leske bučarne šaj gele ko aver phuvja. Me našti odolestar te vakerav. Odoleske akaja zadruga ka trail. Oj ka ketrol savorenge. Sar baši reciklaža, panda gija te barjara i mreža tharo sastipaske pheja. Zadruga kergjam te da ažutipe e Romenge. Kerdi hili te rešil o problemurja tharo socijalna pučiba e Romenge, dol len šaipe te keren buthi am ate na našalen pe ortija po socijalno ažutipe.Gova znaćil kaj ka šaj te keren buthi duj –tri ortija sar ki Germanija thaj aver lumija. Ke amende gova pana naj, ma gndinav kaj ko agori e beršeste ka kerol pe disavo asavko ke amende. Amaro sesi dindo ko ministarstvo thaj đakera so ka vakerol ki skupština.
• Te puča e Fatima Abedinović thari Unija po Romnja. Ka kera lafi thari socijalno zadruga , numaj vaker amenge koja hili i misija pi Unija e đuvljengiri?
• Me sijum jekht članica pi Unija traro romane thaj biromane đuvljane mreže. Šaj te vaketrav kaj uzi komuna Crveni Krst dikhamo pobuth Romen te čhiva ki socijalno zadruga odoleske kaj oj ka dol šaipe e Romenge te keren buthi numaj uzo gova ten a našalen I socijalako ažutipe.
• Gova si kaj o Roma n aka našalen socijalna ažutipa so isi olen?
• Gija si.
• Gova sine bar prekal kova o Roma na mangena te đan ki buthi solestar darana kaj ka ačhon bizo socijalno ažutipe. Kereske saja ka dopheren bukhaja tharo dikobor ore thaj diveseske sajenca?
• Oja, numaj te aven ki socijalno zadrzga sa o Roma trobul te nakhen sikljibe.
• Gova si, akhana interesantno.
• Gova sikljibe hilo kerdo primal Roma. O sikljibe hilo bašo Roma so naje len sikavni, bašo okola so isi olen fundamentalno sikavni, thaj maškarutni sikavni.kana vakeera tharo Romnja bašo lende o sikljibe hilo te oven kuvarice,sobarice,čistačice,negovateljice,pedikirke,šminkerke,gerentodomaćice.Bašo murša o sikljibe hilo bašo moleri ,magacioneri, skladišteri ,kuvari, građevinari, thaj aver.
• Te vakera soske hili importantno i molersko buthi. Kana ka sikljon akava zanati šaj šukar te len saja. Šukar molerri sajek đakerol pe,thaj građevinari. Mlo kojšija akana kerol po kher thaj maseekh dive đakerol šukare majtoren te anol I buthi đi agori. Gova si pobuth tharja. Bašo majstorija trobul te den saja sar ko aver phuvja. O zanati hilo sunakaj. Vakergjan thro gerentodomaćice. Olen buth roden ko javer phuvja. Tharo 10 berš ke amende sajekh ka roden pe. Ova phurani nacija, čhavore naje kobor trobul, sikljibe hilo šukar šaipe?
• Sajekh Rom palo sikljibe ka lol sertifikato.
• Savo hilo o rodipe Fatima?
• O rodipe hilo baro. O sikljiba počmingje avdive. Čikjam olen ko duj grupe kaj hilo baro rodipe. Jekh grupa ka ovol tharo 17 orija , numaj dujto tharo 19 orija. O sikljobe hilo ko Romano kulturako centro. Isi amen predavačija so ka sikaven olen bašo sa o buča so vakergjam. Gova si so bi vakerava thari zadruga.
• Revolucinarono. Kana trobul te aven đi agori o sikljiba?
• Angluni grupa trail panđ divesa , aver ka phandamo lafi e komunaja Crveni Krst te formirina panda jekh grupa odoleske so hilo baro rodipe. Amenda sijam lošne kaj baro gendo manuša pučen bašo sikljobe.
• Sar ulo? Dama godi kaj o Igore vikingja e manušen kaj kergja kampanja.
• Oja, ov hilo.
• Igore, o terne trobul te šunen sa so isi nevo. Sar reagujingje kana šungje da phrave klubo thaj zadruga prekal kola ka đan ko sikljobe thaj sigate te oven pi buthi?
• O manuša daran te keren buthi masek –duj odoleske so daran kaj palo odova ka ovon olenge phandle o ortija po socijalno ažutipe po jekh berš. Olengo problemuri sine dar. Vakergjum olenge kaj ka šaj prekali zadruga thaj o klubo te keren dikobor orija soleja n aka našalen pe hakaja te ovol olen socijalno ažutipe. Ka dolen saja bašo hajipe thaj sa aver. Kamav te vakerav kaj sa akava naje numaj bašo Roma. O Klubo thaj I zsdruga hili bašo savore, bašo okola so nahile Roma , so phare đivdinen ko bare familije thaj našti te arakhen buthi.
• Savore kamen te đivdinen plo đivdipe sar averđene so šukar thaj kulturno đivdinen. Prekal amaro odbori thaj Unija đuvljani so legarol I Fatima isi amen pobut kediba sajek trito dive. Kedam amen ko Romano kulturako centro thaj kera lafi tharo romane probleemurja. Majbut đene kamen te šunen sar te dolen socijalno jekhethanesko ažutipe, sar te anen đi agori plo problem thari struja, thaj kana ka kerol pe buthi ko romane limora.
• Trobul te vaketrav bašo okola so dikhen amen. Buth šukar penđarav e Igore thaj leskere phrale e Srđane so hile entuzijastija. Đanen sa o problemurja e Romengere thaj sa e Romen ki mahala t5haj kaj o roma mangen olen. Pi mi godi hilo kaj soro dive disave roden e Igore thaj rodent e rešil lengoro problem thari struja, tharo saja, jail roden ažutipe uzo nasvalipe. Buth averčhande rodipa aven tharo Roma đi tute thaj to phral?
• Oja. Prekal Zoran Jović. Direktori ko Centro bašo socijalno ažutipe “Sveti Sava” thaj leskiri bučarni Lidija, me sem odorga sajekh . Dav dumo e Romenge thaj ko centro vakereav lengere problemurrja thaj mangipa. Ažutinav olen sar ten a oven buth kedipa thaj koordinirinav maškar o Centro thaj o Roma. Isima lil kote hile hramosarde sa lengere problemurja thaj dav o lil bašo direktori ko Centro. Ažutinav sa e Romen kola đivdinen ko foro thaj ko gava. Kamav savoren te ažutinav. Sajek sijam jekhipestar. Uzo dumo so dol o Centro aljam đi rezultatija. Akana sijum odborniko ki komuna Palilula. O raju Svetislav hilo odborniko ke Forosko kher, pa odoleske rresamo sa te realizuinamo. Akana

Anam đi agori o problem tharo kašta topole ki Mramorsko 11 so keren problemo bašo manuša odorga. Ka ćhina jekh po jekh topola.

• O manuša daran kaj ka peravol olen I zorali balval? Po lengoro thaj šaj te keren parkić kaj naje buth xarijalipen?
• Oja. Dav godi kaj ko anglo vakhti kergjam šukaripe po romane limora.
• Sar hilo akana odorga?
• Ko limorija sine buth bilačhipe. Akana hilo šukar odorga odoleske so kergje thari JKP “ Medijana” thaj bašo direktori Dragoslav Pavlović. Isi ameen buth šuži sardnja olencar.

Me kerav ki “ Mediana” soske hramosargjum jekh dopis bašo direktori sar bi šulavena ko limori thaj te keren vudara. Anggjam pani ki kapela.

Sa soj đi mande me ažutinav bašo me manuša, odoleske so đanav kaj čororipe. Bijamdo sijum ko Stočno trgo thaj đanav tharo tiknjaribe soj čororipe. Mangav te ažutinav me Romen.

• Ko Stočni trg buth hilo averčhande, bašo 100 %. Penđarav sar đivdinen o Roma ko odova kotor tharo foro odoleske so me đivdinavb paše. Akanaj po šukar, numaj šaj pošukar. Te puhav e Fatima tharo problemurja e Romnjengerendar. Hile li odova pharipa tharo sastipa, jail tharo problemurja so hile marde tharo roma thaj familija, te arakhen buthi jail te đan ko sikavne. Keren li lafi odolestar? Keren li buthi te zorrjaren e Romnjen?
• Oja. Me sijum sastibnjaskiri medijatorka. Isi panda jekh mli koleginica sar mande. Traina sa e Romnjen te dikha thaj te legaram olen ko ginekološka dikhiba. Mangam o čhave ko vakhti te oven vakcimisime. Sar sastipnjaskere medijatorke keramo kediba baši vakcinacija ko mahale sar hile I Crveno Zvezda, Stočni trg thaj aver. Keramo lil ečhavengere anavencar, legaramo ko Sastipasko kher thaj olencar ikljova ko mahale. Sa o čhave vakcinišinen pet haj kontrolišinen pe isi li panda so naje vakcinisime ko vakhti.
• Mangav panda te vakerav tharo maribe familijako po Romnja. Đuvljani mreža ketrdi hili bašo đuvlja. O Arakhlo kher ikerol đuvljen štar maseka, palo odova den len baši jekh kirija. Olen naje kaj te đan, pa hirjanen pe ko maribe. Sajek paramiča pa ovol isi olen sajekh problemurja. Odoleske sijam amen othe. Mangam te ažutinam olen prekalo jekhedromeskere ažutipa sar bi kinena sa so trobul te keren kher po plo placo. Ciljo hilo te ovol olen lengoro kher kote ka đivdinen ple čhavencar. Kamam te dikhen pe o đuvlja kana ikljon tharo Arakhavde khera. Odoleske sijam amen othe. I Đuvljani mreža iketol I raja Sotirovski. Oj mangol te ažutinol amen. Šaj ka oven amare đuvlja čite ko Konzili bašo minoritengere ortija ko Kabineti uzi gradonačelnica. Odolestar phandljam lafi.
• Sa đal po plo drom. Šaj po sigate thaj pošukar. Sarjenge trobul pošukar đivdipe. Sar hilo akana ko romane mahale. Kana sijuma paluno drom ,angli korona buth đene gele ki Germanija. Hirjange li pe ko Niši?
• Na hirjangje pe pobuth đene. O manuša dikhen te anen đi agori po problem ađahar sar ka keren prandipe ,jaili po anav e čhavedge te den avert đende thsro odola phuvja, sar bi ačhpona ko aver phuvja, te len buthi odorga. 50% so gele ačhile odorga ađahar ki Germanija.
• Te phanda lefi bašo jekh. Vikinen man te vakeren tharo sa o aktivnostija sso ka oven, kana ka anen đi agori o sikljobe, thaj sar nakhlo. Gova hilo baši Fatimada thaj baši saradnica so dikjol amen okotar. Kamav tumenge buth baht ki buthi thaj te trajinen. O klubo hilo šukar, mangen li panda nesostter te vakeren ?
• Kamav te vakerav kaj čikjam kapije ko limora ka čhiva pani . Aver kurko ka vikinav sarjen te kedam amen ko Romano kulturako centro te vakerav e Romengje kaj ka ovol o klido kaj phandli I kapija ko limora odoleske so kana ka čhiva pani ten a thoven aver đene po vordon jail te čhoren pani tharo limora ke bašče. Gija n aka trošil pe buth pani thaj te keren pe bare računija soske naj ameen paj ko limora. Golese ruđiv e Romen kana ka vikinav olen savore te aven te vakera sar ka funkcionišinol o limori ko aver vakhti so avol. Ka phanda lafi maškaar amende. Ni kamav nikastar te lav khančhi , kamav te ažutinav thaj te ovol šukar po limora. Komuna Crveni Krst dingja lafi mange kaj o manuša so ka keren buthi ko limora ka oven pokime . Govasi amare limora.
• Vakergjam sa. Isi tumen limora , numaj o pani našti te arčhina sar na trobul, ka aven o računija. Kana thova o vorda buth pani đal bizo plano.
• Me kamav panda te vakerav thari Romani đuvljani mreža. Amen sar Romnja mangam te uštara e Romnjengo đanglipe baši buthi. Gova si importantno. O vakhti hilo averčhande. Angle o Romnja arakhlje čhaven thaj na gele pi buthi. Akana sijam buth jekhvarikhane kobor đuvlja ale bašo sikljobe. Gova sikavol kaj mangen te đan pi buthi , te len saja thaj ten a zavisinen tharo roma.
• Okole đuvljenge so keren buthi ka kera šajipe te ačhaven ple čhaven ko khelibaske jail obdanište so ka kera prekal projekto. Kana ka ovol te ikaven lila ka mekhen e čhaven tharo sabalje đi ki rjat ko 6 orija. Ciljo hilo te keren buthi amen te arakha e čhaven ko Romano kulturako centro.
• Pobuth šukar ideje isi tumen. Ka ovol vakhti pale te dikham amen. Ačhoven amencar amalalen.