VUČIĆ: NAFTA OTIŠLA U NEBESA (VIDEO)

Pooštravanje sukoba u Ukrajini je bilo očekivano, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Novom Pazaru, gde je prisustvovao otvaranju puta do Tutina.

Nije želeo da komentariše sam sukob Rusije i Ukrajine, ali je rekao da će pooštravanje situacije dodatno zakomplikovati energetsku situaciju.

Mihajlović: Odluka o novom naftovodu nije doneta

Nikakva odluka o gradnji novog naftovoda nije doneta, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Kako kaže, sadašnje alternative od kojih je jedna naftovod ka Mađarskoj a druga naftovod iz Drača, na nivou su ideja koje se razmatraju.

Ona je odgovarajući na novinarska pitanja nakon konferencije posvećene ženama u ruralnoj ekonomiji rekla da je naftovod JANAF za nas i dalje najodrživije i najekonomičnije rešenje ali, kako je navela, u želji da se sačuvamo jer ne znamo šta može da se desi, razmatraju se druga rešenja.

Zdravković: Diversifikacija gasa i nafte dobra, videti sta je realno

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ocenio je danas da je diversifikacija u snabdevanju gasom i naftom dobra stvar, ali i da u traženju drugih snabdevalača i mogućnosti treba videti šta je realno.

Za naftovod Družba Zdravković kaže da je najveći na svetu, te da bi bilo dobro da se Srbija priključi, ali i ocenjuje da se oko JANAF-a digla nepotrebna buka.

On je za Tanjug istakao da Srbija sada ima dobro i uredno snabdevanja gasom zahvaljujući Turskom toku.

„Nekih 14-15 milijardi kubika prolazi teritorijom Turske, to je TANAP i on se naslanja na TAP, a to je gasovod koji je kroz Grčku, preko Albanije i Jonskog mora do Južne Italije. Da li tu ima slobodnog gasa, pretpostavljam da nema“, rekao je on.

Objašnjava da se TANAP-om vuče gas iz basena Kaspijskog mora, koji uglavnom potiče sa polja Azerbejdžana.

„Međutim ta polja nisu dovoljno bogata da mogu da zadovolje potrebe i ugovore koje Azerbejdžan ima sa Ruskom Federacijom, i državama na severu Evrope“, kaže on i objašnjava da centralnoazijske države preko gasovoda i instalacija u Rusiji isporučuju svoje energente Evropi.

Šansu Srbije Zdravković vidi u diversifikaciji preko interkonekcija Grčka-Bugarska-Srbija, odnosno kroz završetak interkontektora Niš – Dimitrovgrad.

„Tu je problem malog kapaciteta, on ne zadovoljava sve potrebe Srbije. Ali kada fali gas, a možete da dođete do nekih drugih količina, to je dobra stvar“, kaže Zdravković.

Ističe da tu gasnu vezu opterećuje više problema jer nije gotov interkonektor, niti terminal u grčkom Aleksandropulostu.

„Možda je najveći problem što trenutno Aleksandropulos nije obezbedio dovoljne količine gasa ni za grčke, kamoli za bugarske potrebe, a onda da dođemo i mi“, primetio je on.

Zdravković kaže da Srbija realno u ovom trenutku treba da razmišlja o proširenju skladišta gasa u Banatskom Dvoru na milijardu kubika, i izgradnji novog skladišta u Srpskom Itebeju za milijardu kubika.

„Za Itebej postoji idejno rešenje da se napravi gasno skladište od milijardu kubika, i za to bi mogli da dobijemo povoljno sredstva iz Evrope. Energetski projekti su veoma isplativi. Imali bi sredstva odakle da povučemo sredstva i bili bi energetski bezbedni“, rekao je on.

Kao jedini dobar potez u skorije vreme u srpskoj energetici on vidi ugovor o zakupu pola milijardi kubika skladišta gasa u Mađarskoj.

„Dizajn skladišta je da tamo možemo zimi da vadimo šest miliona kubika dnevno, sa ovih pet miliona koji mogu da se vade iz Banatskog Dvora, možemo da dođemo do neke minimalne količine. Problem je što gasna skladišta ne mogu da zamene redovno snabdevanje. Mogu da pokriju pikove, i tu su dobri. Povezanost na terminale i gasovode je prava stvar“, objasnio je on.

Za naftovod Družba Zdravković kaže da je najveći na svetu, te da bi bilo dobro da se Srbija priključi.

On podseća da je nafta roba sa berzanskom cenom, ali i da troškovi transporta nafte značajno utiču na krajnju cenu.

„Ne znam da li je izvodljivo u ovoj geopolitičkoj situaciji, ali za neka druga vremena to priključenje bi bio dobar potez“, rekao je on.

Ocenjuje da nije dovoljno napraviti samo 128 kilometara naftovoda do Segedina.

„Ako se reši treba napraviti ceo paket i povezati Srbiju odnosno Rafineriju u Pančevu koje je već preko Novog Sada na JANAF-u, sa Budimpeštom gde se završava naftovod Družba“, kaže on.

Dodaje da bi se tako Srbija sa izgradnjom 400 kilometara naftovoda priključila na puni kapacitet Družbe.

„Više bi koštao, ali bi to bilo rešenje“, kaže on.

Kao inženjerski mnogo skuplje i zahtevnije on ocenjuje ideje o povezivanju naftovodima ka Draču u Albaniji, odnosno Severnoj Makedoniji.

„Ako već želimo naftu do neke luke, jedina realna priča bi bila povezivanje sa lukom u Konstanci i pravljenje naftovoda iz pravca Rumunije“, rekao je on.

Objasnio je da bi tu bilo više zainteresovanih partnera, kao i da sa tom zemljom nikad u istoriji nismo imali problema.

Zdravković podseća da je NIS-ova rafinerija u Pančevu najmodernija u regionu, te da je redizajnirana tako da može da koristi i laku i tešku naftu.

„Ja se ne bojim. NIS je u vlasništvu Gaspromnjefta, ćerke kompanije Gasproma jedne od najvećih energetskih kompanija na svetu. Sigurno su razmišljali o sankcijama na rusku naftu. Paket sankcija je najavljen u martu, od maja se zna ko će biti izuzet. Nije problem“, zaključio je Zdravković.