ZAPOŠLJAVANJE NAJVEĆI PROBLEM OSI

ZAPOŠLJAVANJE NAJVEĆI PROBLEM OSI

Nezaposlenost i diskriminacija pri zapošljavanju i školovanju i dalje su najveći problemi osoba sa invaliditetom (OSI). To ističu u svim udruženjima OSI, bez obzira na vrstu invaliditeta.

U Savezu slepih i slabovidih osoba Niša skreću pažnju javnosti na njihove probleme i potrebe i apeluje, na državne organe, poslovni i nevladin sektor da im priznaju pravo na jednake šanse u svim oblastima života.

Nenad Radenković

U ovom niškom uduruženju OSI registrovano je 320 slepih i slabovidih osoba. Kažu da je nezaposlenost i dalje najveći problem ove kategorija stanovništva.

Užasno teško dolaze do posla i užasno dugo čekaju na posao, dešava se i po deset godina. I to ljudi koji su završili fakultet, istče Nenad Radenković, predsednik Saveza slepih u Nišu.

Jedan od članova ističe da zakon o zapošljavanju OSI postoji još 0d 1974.godine. Ali i da poslodavci decenijama izbegavaju da ga primene.

Međutim, poslodavac tek kad zaposli neko invalidno lice, na primer, neku slepu osobu, shvati šta sve ona može da radi. I niko im ne da otkaz, nego ih čuvaju, jer zaiste te osobe i znaju i mogu da rade ono za šta su se školovali, iako su slep, kaće Miloš Jovanović, i sam slabovida osoba i član Saveza slepih u Nišu.

Miloš Jovanović (levo) (arhivska fotografija)

Dodaje da pomoć koju slepi dobijaju od države, trenutno u iznosu od 10.600 dinara, takođe nije dovoljna.

Ta nega i pomoć koju ostvaraju slepa lica, to je mizerna svota, to iz godine u godinu postaje bezvrednije, a potrebe slepih ljudi su specifičnije nego kod zdravih ljudi, kaže Jovanović 

Iz niškog Saveza slepih dodaju da je i dalje evidentna diskriminacija slepih na ostvarivanju socijalne i ekonomske nezavisnosti. Ipak, da je, u odnosu na pre 50 godina, mnogo bolje,  jer su se društvene prilike promenile.

Srbija je u poslednjih nekoliko godina napravila pozitivne pomake kroz zakonske regulative, ali je i dalje slaba primena u praksi, zaključuju u Savezu slepih Niša.

“Postoje fantastični zakoni, ali se ne primenjuju”

Dragana Rodić

Sa tim se slaže i Dragana Rodić, predsednica istoimenog Udruženja OSI,

Krucijalni problem OSI je nezaposlenost! To je od egzistencijalnog značaja! Jer osoba koja radi ima neku vrstu samopouzdanja i nezavisnosti, i ekonomski i mentalno. Zakon postoji, ali se ne promenjuje u potpunosti. Drago mi je da je u poslednje vreme bilo dosta zapošljavanja OSI, mi smo zaposlili skoro 40 OSI, preko agencije “Force”, a uz pomoć portala “Uklonimo barijere” koji je osnovan uz pomoć američke ambasade. Vidim da ima i zapošljavanja i preko NSZ, a i grad je zaposlio neke OSI. Mora da se radi na tome da poslodavci prepoznaju potrebu za zapošljavanje OSI, ali i da budu malo senzibilisaniji kada je reč o OSI. Njima nisu potrebni drugačiji uslovi rada, ali im je potreban drugačiji pristup, kaže Dragana Rodić.

 

“Uskraćeno pravo na rad”

Milica Živković, diplomirani ekonomista i članica Udruženje cerebralne i dečje paralize u Nišu, ističe da poslodavci izbegavaju zakonsku obavezu da zaposle OSI.

To se dešava bez obzira na stručnost. Radije plaćaju penale! Ja sam radila kratko vreme, sve na određeno vreme. Sada nisam zaposlena. Nama je uskraćeno pravo na rad i pravo na zaradu i obezbeđivanje egzistencije kako za nas same, tako i za naše porodice, kaže Milica.

Apeluje na državne organe da kroz projekte poput programa “Moja prva šansa” podstreknu zapošljavanje OSI, kao i da se traga za dugoroćnijim rešenjima.

Da se krše prava osoba sa invaliditetom, naročito u oblasti zapošljavanja, potvrđuje i zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović.

Podseća da je zakonom predviđeno da i privatna i javna preduzeća i institucije čiji su osnivači grad ili Republika, imaju obavezu da zaposle određen broj osoba sa invaliditetom.

Oni će radije da plate kaznu, a da ne uposle osobe sa invaliditetom, istkla je Davidović, na tribini koju je sa OSI organizovala niška ombudsmanka.

Isitče i da je Grad Niš ove godine sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ) zapošljavao OSI na javnim radovima.

INSTITUCIONALNA PODRŠKA ZAPOŠLJAVANJU OSI

Nacionalna služba za zapošljavanje pruža podršku nezaposlenim osobama sa invaliditetom putem sledećih programa:

  • profesionalna rehabilitacija osoba sa invaliditetom,
  • programi podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom,
  • procena radne sposobnosti i
  • mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja.

Detaljnije o merama podrške možete pogledati na sajtu eUprava u pod “Životni događaji/ Tražim posao”klikom na link ovde ili ovde.

O programima pšodsticanja zapošljavanja OSI pogledajte klikom ovde.

DRUGI PROBLEMI: BARIJERE, OBRAZOVANJE, FINANSIRANJE UDRUŽENJA…

Kada je reč o barijerama u Nišu, u Savezu slepih i slabovidih ne negiraju da u gradu već postoji puno taktilnih staza, ali i ističu da one moraju da budu takve da tačno obeleže pešečki prelaz, autobusko stajalište, ulaz u svaku instituciju koja je od značaja za slepe i slabovide osobe, ističu u Savezu slepih u Nišu.

Taktilne staze postoje, ali nema onih taktilnih vođica za vađne institucije, kao što su gradska uprava, centar za socijalni rad, pošta, dom zdravlja… tu bi moralo da budu te vođice da bi slepa osoba znala gde treba da skrene, kaže Nenad Radenković, predsednik Saveza slepih u Nišu.

Potrebno je i više udžbenika i druge literature za slepe učenike koji pohađaju redovne škole, dodaju u niškom Savezu slepih. 

Takođe, i organizacija dobija manje novca nego ranije za mnogobrojne aktivnosti. Među njima prednjače turiniri u šahu, ukojima su niški članovi ovog Saveza među najuspešnijima u Srbiji.

O odluci koliko će iz gradskog budžeta Niša biti izdvojeno u 2022. godini za gradksa udruženja OSI proćitajte u posebnom tekstu ovde.

 

PORODIČNI ŽIVOT OSI – TEMA ZA BUDUĆNOST

Dragana Rodić je supruga i majka devetogodišnjeg dečaka. Kaže da, iako ima značajnih pomaka, društvo još nije potpuno senzibilsano za probleme OSI:

Bavimo se arhitektonskim barijerama, to je u redu! Postoje zakoni koji treba da se primenjuju. Ali mi moramo da razmišljamo o porodicama OSI i o porodicama koje su OSI same osnovale. Neophodno je ogromno razumevanje za takve porodice. Zamislite roditelje koji nisu OSI, a imaju dete koje je OSI! Potrebna je edukacija svih slojeva društva, svih profesija, nastavnog osoblja, roditelja sve školske dece, poslodavaca, mora da postoji senzibilisanost čitavog društva za OSI! Mora da se sagleda šira slika. Recimo, sada u kovid pandemiji, ko će se brinuti za decu koja su OSI, a čiji su roditelji zaraženi koronom? Zato u fokusu mora da bude cela porodica, a ne samo OSI, ističe Dragana Rodić.

“INVALIDITET NIKO NE MOŽE DA PREDVIDI!”

Invalidtet je nepredvidiv, naglašava Dragana Rodić.

Svako od nas je u izvesnom riziku! Nikada nisam ni sanjala da će imati saobraćajnu nesreću posle koje sam postala nepokretna, OSI. To je velika, svakodnevna borba, iziskuje veliku snagu da se izdrži jedan dan, da se izađe na kraj sa obavezama, a da ne pričam o običnim stvarima o kojima oni koji nisu OSI jedva i da razmišljaju, počev od tuširanja, oblačenja.

Dragana Rodić, inače, radi pri Univerzitetu u Nišu. Napisala je knjigu, objavljivala naučne radove, a skakala padobranom.

Za mene predaja nije opcija! Važno je učestvovati, važno je i pobediti! Ali, da bi se pobedilo mora da se učestvuje.

“UKLONIMO BARIJERE” I eAKTIVIZAM

“Uklonimo barijere” je informativni portal koji trenutno radi na projektu razvijanja e-aktivizma sa studentskim parlamentom Univerzitea u Nišu.

To je forma gde će studenti i srednjoškolci kroz aplikaciju moži da pomognu OSI. Evo, ja sam skoro preležala koronu i znam koliko je teško kada nemaš pomoć, kaže Dragana Rodić.

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.