Šestog marta 2020. godine u Srbiji je registrovan prvi slučaj zaraze korona virusom. Od tada, pa sve do danas, za nepune dve godine, ovaj opaki virus odneo je više od 11.000 života kod nas, dok se od početka epidemije zarazilo nešto više od milion i 200.000 državljana Srbije. Prve vakcine u Srbiju su stigle krajem prošle godine. U Nišu vakcinaciju protiv korone sprovodi Dom zdravlja. Decembra meseca 2020. godine počela je imunizacija najpre u Gerontološkom centru, a vrlo brzo vakcinalni punktovi niškog Doma zdravlja postali su dostupni za sve punoletne građane.

U Nišu je do sada prvu dozu vakcine protiv korone primilo oko 70 odsto stanovništva, dok je i drugu dozu primilo 66 procenata. Sve tri doze primilo je više od trećine Nišlija. Ipak, jesmo li stekli kolektivni imunitet? I možda još važnije pitanje, kako stičemo kolektivni imunitet? Odgovore na ova i slična pitanja tražili smo od stručnjaka, jer polovina nacije i dalje ima dilemu o imunizaciji.

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević rekla je u jednom gostovanju za Zonu plus da što epidemija duže traje, slabi sposobnost virusa da izazove težu kliničku sliku, a za to je zaslužan porast kolektivnog imuniteta.

“Kolektivni imunitet se meri brojem osoba koje su stekle individualni imunitet. Šta to sada znači? Kada smo svi osetljivi na jedan virus, on ima idealne uslove da se širi, svakom od nas i predstavlja idealnu sredinu za umnožavanje i da dalje pređe na novu osetljivu osobu. Ali čim pojedinci počinju da stiču imunitet, oni ne mogu sami više da obole. Međutim, ako virus uđe u organizam koji je na njega otporan, to je za njega jako nepovoljna sredina i on tu ne može da se umnožava i on postepeno slabi. Ako dalje pređe na novu osobu koja je isto otporna, on još više slabi. U jednom momentu on toliko oslabi da čak iako pređe na osobu koja je osetljiva, koja nema imunitet, on će izazvati blagu prehladu ili čak nikakve simptome bolesti. Zato je suština da što više osoba stekne taj imunitet, da onda u njihovim organizmima slabi virus i da predstavlja barijeru za dalje širenje infekcije. Tako da, po nekim procenama, potrebno je da od 60 do 70 odsto populacije da bude otporno.” kaže doktorka Kisić Tepavčević.

Niški Dom zdravlja krajem oktobra ove godine beležio je najveći broj pregleda u kovid ambulantama, više od 2.800 dnevno. Bilo je dvadeset odsto nevakcinisanih.

“To su najaktivniji ljudi koji se stalno kreću, rade u fabrikama, koji su stalno u kontaktu, u večernjim satima, na otvorenom prostoru, na nekim sedeljkama. Idu na svadbe. Treba da idu, ja nisam protiv toga, ja sam za to da se vakcinišu i da normalno idu, a ne da sada zahvatamo mladu populaciju. Sve dok ovakva neozbiljnost traje, ljudi umiru, i to u sedmoj i osmoj deceniji života. Jer ih i pored dve vakcine, zaraze njihovi najrođeniji koji nisu vakcinisani i koji kažu “neću da se vakcinišem“. Taj virus do skoro nije bio jak za mlade, sad se u jednom danu klinička slika menja ” kaže direktor Doma zdravlja Niš prof. dr Milorad Jerkan.

 

Niš poslednjih dana novembra beleži između 98 i 110 novozaraženih korona virusom dnevno. Direktor Jerkan ocenjuje da je, uprkos padu broja novozaraženih, situacija i dalje loša. Ipak, znatno je manje zaražene dece, svega između osam do deset slučajeva dnevno, a bilo ih je i više od 70.

“Mene brine to što se veoma brzo sve menja. Jedno vreme kod Nemačke, Engleske, svih ovih velikih svetskih zemalja broj je padao. Kod nas je tada rastao neverovatno. Sada kod nas taj broj pada, pada broj prijema u kliničkim centrima, u kovid bolnicama, pada broj na respiratoru, ali su to velike brojke. Mi ćemo biti zadovoljni kada dođemo na pet, šest pozitivnih. I tad je opasno, ali bićemo zadovoljni. Sa 100 i nešto zaraženih ne možemo da budemo zadovoljni. Ne možemo da budemo zadovoljni da imamo 500, 600 ljudi u kovid bolnicama u Kruševcu, Nišu i na Infektivnoj klinici. Tako da situacija je teška. Ja molim naše sugrađane da se vakcinišu, samo vakcina može da spreči sve ove stvari koje će se u unarednom periodu dešavati” dodaje Jerkan.

Šta je specifični imunitet?

Imunolog prof. dr Borislav Kamenov kaže da treba razlikovati specifični od nespecifičnog imuniteta. “Specifični imunitet – tu se stvaraju antitela koja mogu da bolikraju virus da ne uđe u ćeliju. I tu su opet dve vrste imuniteta. Jedan koji se stiče prirodnim oboljevanjem bolesti i drugi koji se stiče vakcinama. Mi smo pričali raznorazne priče, ali sada su Britanci napravili vrlo ozbiljnu studiju u kojoj su rekli da se najbolji imunitet postiže kada se preleži bolest, najduže zapravo traje. Možda smo se mi zaneli time što smo merili antitela, kada su u pitanju vakcine. Ali vidite, sada se već govori o četvrtoj dozi unutar jedne godine, što već samo po sebi govori da to nije nešto što je idealno “ objašnjava dr Kamenov.

Da li svaka vakcina stvara imunitet?

Građani mogu da biraju koju vakcinu žele da prime. Sinofarm, Fajzer, Astrazeneka, Sputnjik V, Moderna. Neki su primili i sve tri doze. Ipak, verovatno ima i onih koji uprskos vakcinama nisu stekli imunitet? Zbog čega? Zar ne bi trebalo da svaka vakcina stvori antitela?

“Mnogo vakcina, a ne postiže se onakav imunitet kakav smo želeli. Verovali smo da će taj imunitet duže trajati, ali se pokazalo, čak i Fajzer za koji se govorilo da će imunitet trajati više od devet ili 12 meseci, ispostavilo se da je sada maltene tri meseca. I kod drugih vakcina je isto tako. Ne vodi se računa o bazičnom imunitetu. Neko će napraviti imunitet koji je bolji i koji duže traje, a neko neće uopšte napraviti imunitet “ smatra imunolog Borislav Kamenov. Dodaje da to zavisi od genetskih karakteristika čoveka, ali i od problema koji njegov imunski sistem ima, koji nisu samo genetski uslovljeni, nego su uslovljeni raznim faktorima u okruženju. “Znači ti koji imaju problem sa svojim imunskim sistemom, oni će imati mnogo manju šansu da naprave dobar i kvalitetan odgovor, da uopšte ne odgovore ili da odgovore vrlo blago i da taj odgovor traje vrlo kratko” objašnjava Kamenov.

 

Da li su novi sojevi virusa slabiji i manje opasni?

I ako se u ovom trenutku u svetu pojavio novi Omirkorn soj korone, u Srbiji je sada rasprostranjen Delta soj. Koliko je on zarazan i opasan? Evo šta kažu stručnjaci.. Imunolog prof. dr Borislav Kamenov smatra da je novi delta soj agresivniji i da je oboljevanje za 20 odsto češće.

“Ali, bez obzira što priznaju da baš u tom domenu spajk proteina koji je odgovoran za agresiju virusa, da postoje neke mutacije, opet kažu da te vakcine koje su napravljene za
onaj stari virus, jednako dobro prepoznaju i ovaj virus sad. Videćemo da li je tako ili ne. To se vrlo brzo vidi” kaže Kamenov.

Da se delta soj izuzetno brzo širi, potvrdjuje i epidemiolog Univerzizetskog kliničkog centra Nikola Milenković:

“I smrtni ishod kod zaražavanja veći. Virus što se više replikuje, slabi, ali ne i mutacije. Mutacije se dešavaju tako što virusi poprimaju i našu strukturu. Znači, mi modifikujemo sam virus i kada ga prenesemo, to nije isti virus koji smo mi dobili. Znači, on se veže za naše receptore, naš genetski materijal pokupi i onda ide dalje. Sada te neke veće mutacije..Ovaj delta soj, koji je nastao u Britaniji, desi se kod većeg grupe ljudi. Indiju je pokosio. Mnoge zemlje su se opredelile za neke drugačije mere. Mi smo branili stanovništvo. “

Zašto nosimo maske ako smo vakcinisani?

Jeste li bili u situaciji da vam neko kaže “skini masku, vakcinisan si”? A vi je ipak ne skinete. Možda imate svoje razloge…Ili se jednostavno bojite da ćete se, uprkos vakcini, zaraziti?

“Tu se pričaju razne priče. Postoje studije koje govore da i vakcinisani mogu da prenesu bolest. Čak navode da je to vrlo manji broj manje u odnosu na nevakcinisane. Hoću da kažem, onaj ko je vakcinisan, možda je zaštićen od oboljevanja, ali virus koji uđe u njega može da prenese na nekoga ko nije vakcinisan, ili na nekog ko je vakcinisan, ali mu imunitet nije dobar. Tako da to pitanje da taj ko je vakcinisan je apsolutno bezbedan – to baš i ne stoji” kaže Borislav Kamenov.

Suština je, zaključuje Kamenov, da maske još uvek nosimo zato što možemo da se zarazimo iako smo vakcinisani. A i nevakcinisani.

Da li vakcina ipak štiti?

“Sigurno da vakcina nešto znači, prevencija koju epidemiolozi predlažu sigurno mnogo znači. Ali ono šta je bitno i na šta sam ja uvek insistirao, da se jača taj nespecifični imunitet koji je osnova za specifični” smatra Kamenov i dodaje: “Ako nemate dobar temelj, ne možete da sazidate zgradu. Prema tome, kada je taj nespecifični, odnosno prirodni imunitet dobar, on može da vas zaštiti i da niste vakcinisani. Ili da se razbolite blago, on sve završi. Jer se virus u stvari ubija u ćelijama nespecifičnog imuniteta. To su ti makforagi naši koji su u stanju da ubiju viru, ne praveći štetu našim ćelijama. Ne ubija njega ni antitelo. To taj prirodni imunitet i zato je on mnogo moćan. To je taj nespecifični imunitet koji se drastično povećava vitaminom D, posebno kod onih koji imaju grešku u sistemu, koji se truju, koji imaju problema sa hranom, koji imaju nadimanje stomaka” zaključuje imunolog prof.dr Borislav Kamenov sa Medicinskog fakulteta u Nišu.

*Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Gradske opštine Crveni krst. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.