Jelena Dimitrijević (1862–1945) je srpska književnica, dobrotvorka i svetska putnica. Ona je prva niška pesnikinja.

Veliki broj njenih književnih dela posvećen je upravo Nišu, mada je rođena u Kruševcu. Pisala je pesme, romane, putopise, eseje. Bila je jedna od najobrazovanijih žena  svog vremena, avangardna.

Jelena je 1881. godine bila najmlađa  upravna članica Podružine Ženskog  društva u Nišu. Za vreme balkanskih ratova bila je bolničarka, kasnije upravna članica Kola srpskih sestara i jedna od pokretača kalendara Vardar kojim je Kolo pokušavalo da suzbije tursku propagandu i uticaje.

Govorila je više evropskih jezika, ali i turski. Proputovala je Evropu, Severnu Ameriku, Bliski i Daleki istok.

Kako se Niš i Nišlije, više od veka kasnije, sećaju te talentovane, obrazovane, zanimljive, humane žene?

JELENA DIMITRIJEVIĆ U NIŠU IMA SPOMENIK I ULICU

Spomenik Jeleni Dimitrijević nalazi se u niškoj Tvrđavi. Baš na tom mestu nalazio se turski harem koji je ona opisala u svom najpoznatijem delu „Pisma iz Niša o haremima“. Spomenik je postavljen 1998. godine, na inicijativu poznatog niškog slikara i vajara Aleksandra Šakića.

Spomenik prvoj niškoj pesnikinji se 2019. godine našao na meti vandala koji su odvalili i ukrali mermernu ploču. Mediji su pisali i da su vandali prebojili nekoliko slova u reči „pesnikinja“ i tako je pretvorili u imenicu muškog roda „pesnik“.

Ulica Jelene Dimitrijević nalazi se u blizini Tvrđave i zgrade Banovine, a vodi na Nišavu.

BIOGRAFIJA

Jelena Dimitrijević rođena je u Kruševcu 27. marta 1862. godine.

U Matičnim knjigama stoji da je njeno ime Lenka, otac se zvao Nikola Miljković. Ali, u njenim radovima, čak i najranijim, piše-  Jelena, što je naverovatnije uzela kao pseudonim, što je i bilo često u tom periodu.

Osnovnu školu završila je u Aleksincu, život je doveo do Niša gde je živela gotovo dve decenije i gde je nastalo njeno možda najpoznatije delo “Pisma iz Niša o haremima”.

Prvi brak sklopila je sa 19 godina.

DOLAZAK U NIŠ

„Jelena je u Niš došla 1881. godine nakon udaje za Jovana Dimitrijevića. Živeli su u kući koja se nalazila odmah pored džamije. Kao mlada žena, željna znanja, Jelena je počela da osluškuje orijentalni Niš, da korača njegovom kaldrmom i da traga za onim što bi zadovoljilo njen radoznali duh. Ono što joj je prvo privuklo pažnju bio je skriveni svet turskih harema. Pisac u njoj nije joj dopuštao da ostane nema nad svetom koji je tako drugačiji od njenog a opet u nekom smislu i sličan, s obzirom na viševekovno robovanje pod Turcima. Za sve ostale u Nišu, haremi su pre svega bili zabranjeni svet, prostor u koji se nije moglo tako lako ući a iza koga se krilo puno misterija“ – piše dr Ana Stjelja koja je 2012. godine doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu odbranivši tezu pod naslovom „Elementi tradicionalnog i modernog u delu Jelene Dimitrijević”.

Jelena je počela da uči turski jezik, kod niškog muftije. To znanje joj je kasnije služilo da postane rado viđen gost kako niških, tako i solunskih i carigradskih harema.

ULAZAK U MISTIČNI SVET

Ušla je u niške hareme, sprijateljila se sa niškim hanumama i prikupljala građu za prvenac ̶ zbirku pesama koju je nazvala „Pesme Jelene Jov. Dimitrijevića” ili „Jelenine pesme”.

Upravo to interesovanje za hamame, odnosno za položaj i život turskih žena, počinje iz Niša. Jelena dalje ide za Skoplje, Stokholm, Istanbul i dalje to istražuje.

Taj život je na neki način inspiriše, fascinira. Kako bi se približila, kako bi je pustili u taj zatvoreni i izdvojeni, nekako samim tim mistični svet, ona je počela da uči turski jezik i običaje kako bi dobila njihovo poverenje i kako bi mogla da uđe u taj svet, da ga posmatra i opiše. Višestruke su veze Jelene i Niša i mnogo toga je zapravo započela baš u ovom gradu. Ostavlja neke autentične zapise o životu, o Nišu i generalno o svetu toga vremena.” – kaže šef Odeljenja zavičajnih i posebnih fondova Narodne biblioteke “Stevan Sremac” u Nišu Ivana Petković.

Jelena Dimitrijević – zaboravljena feministkinja

U svojim delima, u svojim razmišljanjima, Jelena naslućuje dah novog vremena i slobode koja sporo nastupa.

Ivana Petković dalje navodi: “Ona svakako spada u red ženskih pisaca i boraca za ženska prava. Nastavila je da se bori za ženska prava, na neki izvestan način bila je feministkinja i članica mnogih ženskih društava, Kola srpskih sestara. Bila je u ženskom časopisu “Domaćica” član uredništva. Kao bolničarka je radila je za vrene balkanskih ratova 1912. i 1913. Podržala je mnoštvo ženskih društava. Život je posvetila ženi, afirmaciji žena i ženskog stvaralaštva”.

Ocenjuje da je u svakom slučaju bila avangardna za svoje vreme, i po tome što je toliko putovala. To je i za današnje uslove neobično.

Jelena Dimitrijević nije doživela da žene u Jugoslaviji dobiju pravo glasa.

NEKO DRUGO VREME ILI – VREME BEZ JELENE

Jelena Dimitrijević preminula je u Beogradu 23. aprila 1945. godine.

Sahranjena je, kako su novine zabeležile, skoro bez ikoga na pogrebu, pošto je iz nepoznatih razloga sahrana bila dva časa ranije nego što je bilo objavljeno.

Decenije posle njene smrti mogu se nazvati „vremenom bez Jelene“.

Kuću u Francuskoj u BG zaveštala je SANU testamentom iz 1925. godine, kako bi se od izdavanja izdržavale studentkinje iz Srbije, Južne Srbije i Crne Gore koje studiraju u Engleskoj.

Akademija je prvo primila legat, a onda je raskinula ugovor 1946. godine.

„Akademija odustaje od primanja oba zaveštanja poč. Jelene J. Dimitrijević, biv. književnice iz Beograda i poč. Dušana G. Nikolića, biv. Advokata iz Kruševca, sa razlogom što su namenjene ciljevimakoji ne odgovaraju zadacima Akademijinim“ – stoji u dokumentu iz novembra 1946. godine.

Neki teoretičari koji su proučavali život i rad Jelene Dimirijević ocenili su da su u posleratnom periodu „u vremenu kada su komunisti vodili zemlju, teško mogli da joj oproste poreklo bogatašice i građanštinu“.

Njeno ime je u tom periodu nestalo iz svih istorija književnosti i antologija. Ime Jelene Dimitrijević se ponovo pojavilo tek dvadesetak godina posle njene smrti, i to u jednom inostranom časopisu.

DR ANA STJELJA PIŠE:  Njenom smrću, prestalo je svako interesovanje za njen lik i delo. Vremenom, ona postaje „zaboravljena srpska spisateljica”, ili „niška književnica” ili je se možda neko seti samo kao „one koja je proputovala ceo svet”. Ona postaje Jelena, žena koje nema.

Taj medijski mrak i književni zaborav u koji je upala ova heroina srpske književnosti, trajao je do 1986. godine kada se prvi put objavljuje reizdanje nekog njenog dela. No, ponovo biva zaboravljena sve do početka 21. veka kada, na svu sreću, počinje da se obnavlja sećanje na nju i njeno književno delo. Organizuju se naučni skupovi u njenu čast, pokreće se naučno istraživanje na temu njenog stvaralaštva, intenzivno se radi na reizdanjima njenih dela, o njoj se piše, priča i diskutuje. Polako ali sigurno, Jelena se vraća na ono mesto koje joj i pripada a koje je zaslužila svojim višedecenijskim predanim radom u oblasti srpske književnosti i ženskog aktivizma. Sada je na pravom mestu, među velikanima!

Poslednjih decenija posebno su zabeleženi pokušaji da se život i delo Jelene Dimitrijević otrgnu od zaborava.

Jelena je među prvima pisala pesme sa originalnim niškim akcentima. Prevođena je na češk,i nemački i ruski jezik.

Najstarija knjiga Jelene Dimitrijević u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” je njena prva zbirka “Jelenine pesme”  iz 1894.godine.

“To je njena prva zbirka pesama i ona je objavljena u Nišu u prvoj Niškoj štampariji Žike Radovanovića. To su lirske pesme, opisne pesme. Čak pojedini stihovi koji govore o Nišu, o Nišavi, okolini Niša” – priča šef Odeljenja zavičajnih i poslovnih fondova Ivana Petković.

Roman “Nove” je iz 1912. godine. On nije objavljen u Nišu, izdanje je beogradsko, nove štamparije Davidovića. Ali je prvi roman koji je napisala žena.

Putopis “Pisma iz Niša o haremima” iz 1897.godine je prvo prozno delo koje je objavila žena.

“Ono što je značajno za Jelenu Dimitrijević i veze koje ona ima sa Nišem je zapravo to da je prve književne korake i prvu književnu afirmaciju doživela u ovom gradu, dok je tu boravila. Ona je rođena u Kruševcu. Odrastala je u Aleksincu, umrla u Beogradu, a nekih dvadesetak godina je živela u Nišu i to je možda bilo i njeno najproduktivnije vreme. U svakom slučaju to je vreme njene mladosti. Na osnovu iščitavanja njenih dela koja su tematski vezana za Niš, može se zaključiti da ona jeste bila vezana za ovaj grad. Volela ga je na jedan poseban način i bila je emotivno vezana za Niš” – kaže Ivana Petković.

Biblioteka Kruševac digitalizovala je mnoga dela Jelene Dimitrijević, a neke naslove izdavači su ponovo štampali.

Niška književnica i novinarka Ivanka Kosanić je 2007. Godine objavila roman „Moja draga Jelena” (Zograf, Niš), čija je junakinja Jelena J. Dimitrijević.

Centar za naučna istraživanja srpske akademije nauka i umetnosti i univerziteta u Nišu, odsek za književnost 2004. godine organizovao je naučni skup i objavio zbornik radova “Jelena Dimitrijević život i delo”.

Napravljen je i zbornik radova Čitate li Jelenu Dimitrijević?  Zbornik radova uredile su Biljana Dojčinović i Jelena Milinković (Filološki fakultet u Beogradu i projekat Knjiženstvo).

OBAVEZNA LEKTIRA

Putopis Jelene Dimitrijević “Sedam mora i tri okeana” uvršten je u program obavezne lektire za sedmi razred, pa će ovom delu o putovanjima, toleranciji i otvorenosti otvoren put ka mladim naraštajima.