Nema Nišlije koji nije upoznao čika Seleta, čuvara Spomen kompleksa na Čegru. Od njega su generacije učile od Prvom srpskom ustanku, ali i znamenju oko ovog istorijskog kompleksa. Posle 35 godina dočekivanja i ispraćanja turističkih i đačkih tura, sada je za to i nagrađen zlatnom medaljom na Dan državnosti.

Jedinstveni čovek, sa jedinstvenim imenom, na jedinstvenom mestu. Neumorno, već 35 godina priča besede o Stevanu Sinđeliću i boju na Čegru. Za svoj doborovoljni i volonterski rad ove godine od predsednika Srbije, na Sretenje, dobio je veliko priznanje, Zlatnu medalju.

Ovo mesto godišnje poseti oko 30.000 ljudi iz svih krajeva sveta. Svakog gosta na Čegru čika Sele kako ga Nišlije zovu dočeka ratlukom, kafom i rakijom. Najdraži su mu najmlađi posetioci kojima besede započinje ovako:

O presudnoj bici u Prvom srpskom ustanku između srpskih vojnika i Turaka 31. maja 1809. godine na brdu kod sela Kamenica nadomak Niša napisao je i knjigu “Bol na Čegru”.

Ipak, besede o jednom od najtragičnijih događaja u Srbiji ispred biste vojvode Stevana Sinđelića, kosturnice i “svete kraljeve lipe” su nešto što svim gostima ovog kompleksa ostane dugo u sećanju.

Sedamtesetosmogodišnji Selomir kaže da će domaćin Čegra, koji se konačno renovira, biti sve dok može, ali da ima ko da ga nasledi. Pomažu mu žena, sin i snaha.

Želja mu je da se u blizini spomenika podigne spomen – kuća koja bi se zvala, kako predlaže, Srpska kuća u kojoj bi svi posetioci mogli da čuju o podvigu vojvode Sinđelića i ustanku.