“12. februar 1942: Sećanja”
U Nišu je predstavljena nova naučna publikacija “12. februar 1942: Sećanja”, autora Nebojše Ozimića, koja govori o jednom od najvažnijih trenutaka iz Drugog svetskog rata – bekstvu iz nacističkog logora na Crvenom krstu u Nišu. Knjiga kroz svedočenja preživelih logoraša, biografije, i lične predmete, donosi ne samo potresnu istoriju stradanja, već i herojski podvig prvog organizovanog proboja iz nacističkih logora širom okupirane Evrope.
Knjiga “12. februar 1942. godine: Sećanja” govori o samom logoru smrti na Crvenom krstu, u njoj su izjave preživelih logoraša,
biografije svih begunaca, fotografije njihovih ličnih predmeta. Poslednji segment govori o streljanjima nakon bekstva i pokušaju da se odgonetne broj žrtava u ta tri dana.
Ova naučna publikacija autora Nebojše Ozimića predstavljena je Nišlijama, uoči 83. godišnjice prvog organizovanog bekstva iz nacističkog logora u Nišu tokom Drugog svetskog rata.
Nažalost, samo 22 od 147 su doživela da saradniku Narodnog muzeja daju izjavu, koju je on snimio i
prekucavao. Tako da mi danas imamo to sačuvano. Da ne bi bilo nikakvih interpretacija šta je ko rekao, njihova sećanja smo stavili u jednu knjigu i to će biti knjiga izvora za sve one koji kasnije budu bavili ovom problematikom, kaže autor publikacije Nebojša Ozimić.
Logor na Crvenom krstu u Nišu jedanje od najvećih koji je funkcionisao na prostoru vojno-okupacione zone Srbija od septembra 1941. godine do pred kraj leta 1944. godine, kaže Bojan Arbutina, vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida, u čijem izdanju je ova publikacija.
Ono po čemu je Logor na Crvenom krstu zaista prepoznat u istoriji našeg naroda jeste da je tu izvršen prvi proboj zatočenika iz nacističkih logora širom okupirane Evrope. Učestvovali su pripadnici i jendog i drugog otpora, učestvovali su i civili. To je jedan herojski podvig koji je obeležio istoiriju tog logora i zato je potrebno pamtiti, kaže Arbutina.
Iako su među njima bili ljudi iz suprotstavljenih tabora, oni su potpuno funkcionisali u organizaciji i realizaciji bekstva kao jedna celina. Kod nekih su izjave kratke, ne žele da se sećaju, neki preuveličavaju svoju ulogu u samom bekstvu, kaže Ozimić.
Kada vi čitate kako su se oni pripremali, koji im je bio znak, na koji način će oni izvršiti taj proboj, to vam oživljava tu istoriju, patnju, stradanje i borbu. To je možda najdragocenije u ovoj knjizi. Dodirne nas svaka priča, taj njihov strah, odlučnost i želja za slobodom, kaže Bojan Arbutina.
Muzej žrtava genocida već 30 godina proučava Drugi svetski rat, posebno stradanje civila.
