ĐURĐEVIĆ: POPLAVNI TALAS IZ REGIONA STIŽE U SRBIJU ZA ČETIRI DANA

Dramatične slike poplava stižu iz Slovenije, u Hrvatskoj reke beleže rekordne vodostaje.

Klimatolog Vladimir Đurđević rekao je za RTS da će talas visokog vodostaja stići u naredna četiri dana u Srbiju.

Sava je velika reka, poplavni talas dugo putuje, imamo vremena da reagujemo, napomenuo je Đurđević.

Reka Drava u starom delu Šoderice potopila sve što joj je bilo na putu

Koprivnica, 7. avgusta 2023.- U Hrvatskoj je na Savi, Dravi i Muri uvedeno vanredno stanje odbrane od poplava, a lokalni mediji javljaju da je Mura jutros u pet sati dostigla novi maksimum.Šefica Službe u sektoru za hidrologiju Državnog hidrometeorološkog zavoda Hrvatske Tatjana Vujnoviæ izrazila je nadu da æe se od utorka, sa stabilizacijom vremenskih prilika, stabilizovati i prilike na nabujalim rekama.Naglasila je da su Drava i Mura poèele da opadaju u Austriji, ali da bi opale u Hrvatskoj, njihov nivo mora pasti i u Sloveniji. FOTO TANJUG/ FOTO HINA/ OZREN ŠPIRANEC/ nr

Reka Drava u Hrvatskoj i dalje raste, a na starom delu Šoderice, takozvanom Keteru, reka je potopila sve što joj je bilo na putu, piše lokalni portal ePodravina.

Prema objavljenim fotografijama i video zapisima, ostali su tek krovovi vikendica iznad površine vode pokoji napušteni čamac.

U kasarnama Đakova i Našica zbog poplava dežura 150 vojnika, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Hrvatske.

Vojska je na području Hlebina bila angažovana od ponedeljka, 7. avgusta popodne. Hrvatski vojnici u Đakovu i Našicama na terenu će biti angažovani po potrebi, odnosno na zahtev Direktorata civilne zaštite, koje je nadležno za koordinaciju aktivnosti odbrane od poplava.

Takođe, 17 pripadnika Hrvatske vojske s inženjerijskim mašinama angažovano je na uklanjanju posledica olujnog nevremena u Sloveniji, u skladu naredbe Ministarstva odbrane i u skladu s odlukama hrvatske vlade, prenela je Hina.

Reke u Sloveniji polako se povlače, dok traje oporavak od poplava

Nakon katastrofalnih poplava koje su pogodile Sloveniju, reke se polako povlače, pokazuje izveštaj Agencije za životnu sredinu (ARSO) te zemlje.

Hidrolozi napominju da se smanjuje vodostaj reka svuda u zemlji, što će se nastaviti i narednih dana, prenela je agencija STA.

Navodi se da je protok reke Drave u opadanju, dok se Ljubljanica i Krka izlivaju preko svojih obala samo u područjima koja su tokom godine poplavljena.

Pored toga, Krka se danas vraća u svoje korito, što je slučaj i sa Murom u gornjem delu, a sve je manje poplavljenih područja u srednjem i nizvodnom toku, gde su pojedini podrumi su još uvek poplavljeni.

„To je normalno kada se Mura povlači, što ne znači da su ljudi u opasnosti, ali šteta će biti ogromna“, rekao je načelnik prekomurske filijale Uprave za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama Martin Smodiš.

Najteže su pogođeni gornjosavinski i koroški regioni na severu zemlje, saopštila je Uprava za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama.

Mnogi putevi ostaju zatvoreni dok traju aktivnosti oko oporavka od poplava.

Na više od 500 lokacija u ponedeljak je bilo aktivno više od 500 vatrogasnih jedinica, uz gorske službe spasavanja, spasilačke pse i druge jedinice za zaštitu, spasavanje i prvu pomoć.

Na terenu je bilo i oko 100 zaposlenih u Upravi za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama, 169 pripadnika službe civilne zaštite i oko 300 pripadnika slovenačkih oružanih snaga i policije.

Aktivne su bile sve raspoložive jedinice za zaštitu, spasavanje i pomoć iz pogođenih područja, uglavnom u ispumpavanju vode iz poplavljenih objekata, obezbeđivanju pristupa odsečenim područjima, uklanjanju oborenog drveća i snabdevanju.

Ono što trenutno predstavlja najveći rizik u najteže pogođenim područjima su klizišta, posebno u severozapadnom regionu Gorenjske, Koroške i Savinjske doline, severoistočno od prestonice, gde su neka domaćinstva i dalje bez struje.

U Gorenjskoj oblasti u Sloveniji više od 200 klizišta posle poplava

U Gorenjskoj oblasti je nakon katastrofalnog nevremena zabeležena pojava više od 200 klizišta, dok pojedine intervencije u tom području još traju, prenosi slovenački portal Delo.

U opštini Koroška Bela, gde je sinoć naređena evakuacija dela stanovnika, u toku su pripreme za postavljanje alarma o stanju lavine.

Stanje klizišta procenjuje se na području opštine Tržič, kao i u Naklemi i Cerklju u Gorenjskoj, gde još nije bilo odluke o evakuaciji.

U opštini Škofja Loka i na području opštine Gorenja Vas-Poljane i dalje se otklanjaju posledice poplava, dok su u ostalim opštinama Gorenjske gotovo završeni radovi na sanacijama.

Putevi u Gorenjskoj su otvoreni, ali su na pojedinim deonicama oštećeni.

“Najbolje je ne žuriti, pošto tolika oštećenja na infrastrukturi mogu da neprijatno iznenade“, rekao je regionalni komandant civilne zaštite za Gorenjsku Klemen Šmid.

Oko 170 vatrogasaca sa 25 vozila upućena su u Mozirje kako bi lokalnom stanovništvu pružili pomoć, dodao je on.

Premijer Slovenije: Šteta od poplava iznosi nekoliko milijardi evra

Premijer Slovenije Robert Golob izjavio je da šteta od katastrofalnih poplava u toj zemlji iznosi nekoliko milijardi evra.

Golob je istakao da je prioritet da se uspostavi osnovna infrastruktura, kao što su struja i voda.

Premijer je istakao da je pomoć Sloveniji počela da stiže i iz inostranstva i da je trenutno najpotrebnija teška mehanizacija, kao i montažni mostovi, objavila je Radio-televizija Slovenija.

Pomoć je već počela da stiže, ne samo iz EU, naglasio je Golob.

On je istakao da je čak i Ukrajina poslala helikopter što, kako je naveo, znači da solidarnost zaista nema granice.

Premijer je rekao da su ove poplave najveća katastrofa u novijoj istoriji Slovenije i da će Vlada učiniti sve da pomogne ljudima koji su pogođeni poplavama.

Golob je istakao da će Vlada izdvojiti više od 100 miliona evra samo za obnovu infrastrukture posle poplava.

On je najavio da će na današnjoj sednici Vlade biti razmatran paket novčane pomoći ljudima koji su sve izgubili u poplavama.

Slovenačka vlada je u ponedeljak održala krizni sastanak na kojem je bilo reči o šteti i merama za otklanjanje posledica poplavama u kojima je najviše oštećena infrastruktura.