Ministar za javna ulaganja Marko Blagojević izjavio je danas da je prioritet njegovog ministarstva da što pre počne isplata državne pomoći za vlasnike oko 11.000 stambenih objekata koji su porušeni ili oštećeni u nedavnim olujama.

Blagojević je za Tanjug rekao da je u tu svrhu obezbezđena 1,1 milijarda dinara.

Naglasio je da su korisnici državne pomoći vlasnici stambenih objekata koji su ih koristili za svakodnevni život i na kojima je zabeležena šteta od nedovnih oluja.

“Procena je da je zabeležena šteta na oko 11.000 stambenih objekata. Sreća je da su maltene svi ti objekti oštećeni, a ne porušeni, a da ima do 10 stambenih objekata koji su porušeni usled dejstva nedavnih nepogoda, oluje i grada. I to je prioritet. Da se što je moguće pre počne sa isplatom državne pomoći svim onim vlasnicima čiji su stambeni objekti oštećeni u nedavnoj elementarnoj nepogodi”, rekao je Blagojević.

Dodao je da ako se uzme u obzir iskustvo iz nedavnih poplava, vidi se da isplata pomoći može da počne jako brzo.

“Isplata pomoći nakon poplava iz juna meseca prošle godine je počela 10. jula. Pre svega isplata pomoći za korisnike u Kraljevu, Kragujevcu, Čačku, Svilajncu i nastavljamo taj posao sve dok ne bude isplaćena pomoć za poslednjeg vlasnika oštećenog ili porušenog stambenog objekta u poplavama, a sada i nakon oluja koje su pogodile našu zemlju”, rekao je Blagojević.

Kako je rekao, procena štete se radi po kategorijama od prve do šeste, gde su u prvoj kategoriji objekti sa najmanjim oštećenjima, dok su u kategoriji šest oni koji su srušeni ili je šteta na njima tolika da su oni nebezbedni za upotrebu.

“Na lokalnim samoupravama jeste da rade procenu i kategorizaciju štete na svim objektima na kojima je šteta učinjena, da primaju i obrađuju zahteve za državnu pomoć od građana. Republika potom, na osnovu svih tih postupaka za koje su nadležne lokalne samouprave vrši isplatu direktno na račune korisnika, kao što je to bilo i ranije slučaj nakon poplava”, objasnio je Blagojević.

Što se tiče vrste oštećenja, Blagojević ističe da su najčešća oštećenja na krovovima, usled dejstva vetra ili grada.

“Imamo situacije gde je do štete na stambenim objektima došlo usled pada drveta. Ima štete i na prozorskim staklima, ima šteta gde je bilo jako dejstvo grada i na fasadama i sada je na lokalnim samoupravama da tu štete procene”, rekao je Blagojević.

Na pitanje o oštećenjima koja su nastale na školama, ministar je odgovorio da se radi predano na tome da se sve te škole dovedu u stanje u kojem će biti moguće da deca 1. septembra krenu na nastavu.

“Tu je i pokrajina opredelila značajna sredstva koja su na raspolaganju lokalnim samoupravama koje mogu da finansiraju obnove škola. Videli smo nekoliko takvih primera i tokom obilaska koje smo imali u Novom Sadu i Bačkoj Palanci”, naveo je Blagojević.

Dodao je da ima i drugih objekata javne namene koji su oštećeni i da će i oni biti predmet obnove, onoga trenutka kada se utvrdi koliko je takvih objekata i kada bude napravljena procena štete na tim objektima.

Što se tiče procedure za primanje državne pomoći za obnovu, Blagojević ističe da je na lokalnoj zajednici da sprovede postupak kojim se priznaje pravo na državnu pomoć.

Dodao je da su lokalne samouprave nadležne za procenu štete i za izradu zapisnika koji se šalju ministarstvu na verifikaciju.

“Nakon što se u ministarstvu uradi verifikacija i izvesti lokalne samouprave o tome, lokalne samouprave imaju sve uslove da izdaju rešenje kojima se priznaje pravo na pomoć i utvrđuje iznos te pomoći na osnovu koje se vrši isplata. Dakle, lokalne samouprave rade procenu štete, lokalnim samoupravama se građani javljaju sa zahtevima za državnu pomoć, lokalne samouprave te zahteve obrađuju, lokalne samouprave izdaju rešenja na osnovu kojih ministarstvo vrši isplatu direktno na račune korisnika”, zaključio je ministar.