Tajne vodenih žigova: Kako jedan papir može otkriti celu istoriju? (VIDEO)
Istorijski ahriv u Nišu čuva više dokumenata sa vodenim žigom, od kojih je nastariji knjiga iz 1725. godine. Vodeni žig vidljiv je pri jakom izvoru svetlosti, a istoričarima može da otkrije poreklo papira, autora i da li je dokument falsifikat.
https://youtu.be/2er_shEjnmY
Ovo je najstariji dokument sa vodenim žigom koji čuva Istorijski arhiv u Nišu. To je knjiga iz 1725. godine, štampana u Antverpenu. U pitanju je hronološko-istorijski traktat o antiohijskim patrijarsima. Tu je i knjiga iz 1751. godine – kodeks mađarskog prava. Ovo delo na jednoj stranici ima inicijal B, pisali su ga bolandisti, pripadnici jezuita katoličkog reda. To su samo neki od dokumenata u arhivu sa vodenim žigom.
Vodeni žig ima karakteristiku da, kada gledamo običan papir, on se ne vidi. Kada ga izložimo suncu i nekom
jakom izvoru svetlosti, vidimo neke obrise kroz koje ta svetlost prolazi drugačije u odnosu na ostatak papira. Nastanak vodenog žiga vezuje se za Fabrijano, grad u Italiji, koji je bio poznat po proizvodnji papira, kaže Igor Rakić iz Istorijskog arhiva Niš.
Zašto je upotreba vodenog žiga važna za istoriju?
Praviti vodeni žig je bilo izuzetno teško u prošlosti, zato što se u procesu proizvodnje na situ unapred stavljao taj oblik vezom, koncem na tu mrežu. Pulpa koja pada preko toga oblikuje taj vodeni žig. To su samo radile fabrike papira u tom periodu. To je bio sovjevrsni znak zaštite od falsifikata. Na osnovu vodenog žiga možemo da saznamo mnogo o poreklu papira, ko je autor, da li je dokument falsifikat. Primera radi, ako je neki vodeni žig nastao u 18. veku, a dokument se poziva na 300 godina pre toga, vi vidite da nešto što je nastalo u 18. veku ne može nikako da bude ranije, kaže Rakić.
Vodeni žig govori kako se širila trgovina papirom.
Papiri proizvedeni u istanbulski radionicama sredinom 19. veka nađeni su u Etiopiji, Jemenu, na teritorijama gde Osmanlijsko carstvo tada nije bilo.
