Digitalizacija građe Muzeja Ponišavlja u Pirotu

(Foto:https://muzejpirot.com/)

Muzej Ponišavlja u Pirotu ima 10.000 predmeta u nekoliko muzejskih zbirki, a najveća je etnološka zbirka u kojoj je i oko 400 komada čuvenog pirotskog ćilima.

Prošle godine je počela revizija zbirke ćilime, koja podrazumeva i dodeljivanje kataloškog broja svakom primerku, evidentiranje u posebnu knjigu, ali i pravljenje digitalnih fotografija sa detaljnim opisima.

Upravo te fotografije u digitalnom formatu biće kasnije osnova za digitalizaciju zbirke ćilima koja je najznačajnija u Muzeju Ponišavlja, kaže v.d. direktora Muzeja, Bojan Ranđelović.

Kada je reč o ostalim zbirkama, digitalizacija je započeta još 2018.godine kroz projekat Ministarstva kulture. Tada su digitalizovane zbirke oružja, ordenja i znamenja i pojedini legati.

Projekat “Digitalni vodič – otvoreni muzej”

Muzej Ponišavlja je 2023. godine dobio i aplikaciju za mobilne uređaje kroz Projekat „Digitalni vodič – otvoreni muzej“. Reč je o konkursu Ministasrtva kulture koje je za digitalizaciju kulturnog nasleša dobilo 500.000 dinara.

Kako objašnjavaju u Muzeju, taj „inovativni projekat pruža posetiocima mogućnost da istraže Muzej Ponišavlja iz udobnosti svog doma, koristeći napredne tehnologije i virtuelnu stvarnost.“

To je aplikacija za mobilne uređaje, pametni telefon ili tablet PC, i predstavlja unapređenu verziju klasičnih audio vodiča široko zastupljenih u muzejima i sličnim ustanovama sa stalnim izložbenim postavkama, navodi se na sajtu Muzeja Ponišavlja.

Sem što nudi informacije o Muzeju, objektu u kojem je smešten (Kuća malog Riste), aplikacija posetioce klikom na „Zbirke“ vodi do arheološke, etnološke, istorijske i zbirke istorije umetnosti. Tu se upoznajete i sa zbirkma i njihovom nastanku, kao i najvaćnijim predmetima, odnosno artefaktima .

Digitalni vodič omogućava da posetilac bira u skladu sa svojim interesovanjima o kojim eksponatima želi da dobije dodatne informacije, što ga čini nezavisnim od vodiča u muzeju. Korišćenje digitalnog vodiča istovremeno omogućava da posetilac postane aktivni učesnik u kreiranju izložbene postavke jer bira sadržaje o kojim želi dodatne informacije zavisno od svog interesovanja, prethodnog obrazovanja, raspoloživog vremena za dužinu posete i drugih faktora, navode u Muzeju.

Aplikacija Digitalni vodič urađena je za uređaje sa dva operativna sistema Android i iOS, i može da se preuzima besplatno sa odgovarajućih marketa Google Play i APP Store https://play.google.com/store/apps/details?id=org.arhimedia.emg.muzejpirot.

Takođe aplikaciju možete skinuti skeniranjem kodova na Google Play.

Digitalizacija „otvara“ i depoe

Osim artefakata koji se izlažu u „Kući malog Riste,“ tj. objektu Muzeja Ponišavlja u Pirotu, mnogo predmeta je u depoima. Cilj je da se sve, odnosno što više tih muzejskih predmeta digitalizuje i tako omogući svim zainteresovanima da u digitalnoj formi imaju uvid u celokupnu našu zbirku, kaže Ranđelović.

Obajšnjava da je tako moguće „videti“ mnogo više blaga koje Muzej čuva, nego li samo kroz stalne postavke ili izložbe.

Tako bi to sve bilo dostupno i žiteljima Pirota i stručnoj javnosti, odnosno naučnicima i istraživačima i turistima. Zato se može i govoriti o digitalizaciji kao alatu u promociji kulture i turizma.

To je zapravo jedan segment – omogućiti onima koji zbog daljine, ili iz bilo kog drugog razloga ne mogu da dođu i neposredno posmatraju naše artefakte, da se upoznaju sa njima, istražuju… Naravno da je uživo sve to videte nezamenljiv osećaj, pa čak i ako je reč o 3D tehnologiji, pa neko možda može i postaviti pitanje svrhe digitalizacije u turističke svrhe, kaže Ranđelović, ali i kaže da se slaže da bi digitalizovana fotografija mogla zainteresovati potencijalne turiste i biti svojevrstan „mamac“ da dođu u Pirot.

QR kod na primercima iz zbirki muzeja

Ranđelović kaže i da bi bilo moguće da se, po uzoru na ono što već funkcioniše u Pirotskoj tvrđavi, Momčilovom gradu, na ili uz artefakte u muzejskim postavkama postavi i QR kod koji bi, uz prethodno „skinutu“ posebnu aplikaciju omogućavao posetiocima da se bliže upoznaju sa poreklom, vrstom, namenom, jednom rečju, poznatoom istorijom tog artefakta.

Može da se razmišlja da se to uradi sa najznačajnijim artefaktima, ali sigurno ne bi bilo izvodljivo da se to uradi sa svih 10.000 predmeta koje Muzej poseduje, kaže Ranđelović.

***Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Grada Pirota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.