Članovi vlade Srbije položili zakletvu pred poslanicima Skupštine

Beograd, 16. aprila 2025.-   FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIÆ/ nr

Predsednik Vlade Đuro Macut i ministri u njegovom kabinetu položili su danas zakletvu pred poslanicima u Narodnoj skupštini Srbije, čime je zvanično počeo mandat nove vlade. Polaganju zakletve je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tekst zakletve glasi: “Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem se da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije”.

Posle položene zakletve, predsednik i članovi Vlade potpisali su tekst zakletve i predali ga predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić, čime je završena i posebna sednica na kojoj je izabrana nova vlada, a koja je počela u utorak.

Zakletvu su položili prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar privrede Adrijana Mesarović.

Položili su zakletvu ministar poljoprivrede, šumarsva i vodoprivrede Dragan Glamočić, ministar zaštite životne sredine Sara Pavkov, ministar građevinarstva, saobraćaja i infastrukture Aleksandra Sofronijević, ministar rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Novi ministar unutrašnje i spoljne trgovine je Jagoda Lazarević, ministar pravde Nenad Vujić, ministar državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša.

Zakletvu su položili i ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, ministar za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević, ministar sporta Zoran Gajić, ministar kulture Nikola Selaković, ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Novi ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija je akademik Bela Balint, ministar turizma i omladine Husein Memić, ministar informisanja i telekomunicija Boris Bratina, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, a zakletvu su položili i ministri bez portfelja Novica Tončev, Đorđe Milićević, Usame Zukorlić, Nenad Popović i Tatjana Macura.

Skupština Srbije izabrala novu Vladu

Beograd, 16. aprila 2025.-  FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIÆ/

Skupština Srbije izabrala je danas novu Vladu Srbije, na čijem je čelu Đuro Macut.

Poslanici su se izjašnjavali javnim glasanjem, prozivkom, a za novu Vladu Srbije glasala su 153 od 199 prisutnih poslanika, protiv je bilo 46, a bio je odsutan 51 poslanik.

Za novu Vladu Srbiju glasali su poslanici vladajuće koalicije sa liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, Socijalističke partije Srbije, Jedinstvene Srbije, PUPS-a, Socijaldemokratske partije Srbije i Saveza vojvođanskih Mađara, a protiv su bili poslanici opozicionih stranaka stranaka koje su prisustvovale sednici.

Sednici Skupštine nisu prisustvovali poslanici koalicije NADA i Demokratske stranke.

Macut zahvalio na savetima i instrukcijama koje su iznete u Skupštini Srbije

Mandatar za sastav nove Vlade Srbije Đuro Macut zahvalio se danas svima koji su učestvovali u raspravi Skupštine Srbije na dobrim savetima i instrukcijama koji su izneti a koji se odnose na dalji rad nove Vlade Srbije.

“Voleo bih da imate poverenja i da nam date podršku, znajte da mi nećemo sprovoditi nikakve mere, iako se pominjala nekakva represija.To stvarno ne vidim da je potrebno uopšte pominjati, ali mislim da trebamo da koristimo zakonske instrumente i da prosto po pravilima, propisima ili po određenim zakonima u obrazovanju pre svega dovedemo stvar u normalu”, rekao je on u obraćanju pre glasanja.

Macut je naglasio da učenici i studenti ne treba da trpe nešto što se direktno ne odnosi na njihov aktuelni život, jer kako je kazao, postoje zahtevi koji su opravdani u smislu da se treba sprovesti čitava procedura pronalaženja odgovornosti za određene stvari, ali da to ne znači da trebamo koristiti tu čitavu jednu generaciju koja će ostati uskraćena za kvalitetno školovanje.

Prema njegovim rečima, sada je apsolutno trenutak da se mirnih strasti sedne i razgovara.

“Mi imamo zapravo upliv i mogu slobodno da kažem, jednog dela politike ipak u život univerziteta. Mogu slobodno da kažem to kao moje lično mišljenje i kao neki stav koji apsolutno delim u odnosu na instituciju gde radim i gde postoji asimetrično dominacija manjine studenta nad zapravo većinom koja nema nikakav uticaj na svoju sudbinu i to je potpuno jasno”, rekao je Macut.

On je naveo i da je ideja zapravo da se formira ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku u čemu će mu, kako se nada, pomoći akademik Bela Balint i profesor Stanković koji kako je istakao jedan ekspert u toj oblasti jer je radio i na Univerzitetu i koji je čovek koji je jedan od najbriljantnijih studenta svog matičnog fakulteta.

“Ne možemo stvarno uvoditi bilo kakvu vrstu diskriminacije u odnosu na pojedince. U međuvremenu je stiglo i zvanično saopštenje da ne postoje bilo kakve krivične prijave protiv profesora”, rekao je Macut i zamolio da se strasti spuste na jedan racionalni nivo.

On je rekao da za funkcionisanje Ministarstva za nauku, očekuje pomoć dva ministra, a ministarstvo da će funkcionisati iz tri dela.

“Deo za nauku, za visoko obrazovanje i primenjenu nauku, tako da mislim da je to jedno osveženje u odnosu na rani period”, rekao je on.

Macut je kazao i da kad se govori o ljudskim i manjinskim pravima nada da će pitanjima vezani za albansku populaciju moći da se da jedan pozitivan doprinos, obzirom da je bilo takvih komentara i takvih zahteva.

“Mislim da je konačno Srbija stigla do trenutka da se vratimo na kvalitet koji bi trebao da bude predznak Srbije i da poštujemo kvalitete u svakom smislu. Znači, meritokratija bi trebalo da bude standard i ja se nadam da ćemo kroz te reforme, pre svega u obrazovanju, postaviti nekakve nove standarde i o komunikaciji i imati, da kažem, popravljanje čitave te slike obrazovanja”, rekao je.

On je dodao i da su za Ekspo 2027. danas potvrđene još dve zemlje i da je 92. zemlja Kipar.

“Znači, od nekih maksimalnih 117 kojima verovatno ne težimo, ali ćemo ih verovatno dostići, a možda i prestići, mi smo ipak na dobrom putu i mislim da je taj konsenzus nacionalni koji je postavljen pre moga dolaska svakako predstavlja kontinuitet i u ovoj vladi je postojao nacionalni konsenzus u podržavanju ideje o Ekspu koji može da bude siguran sam pozitivan predznak Srbije”, kazao je Macut.

Srbija pokazala održivost zdravstvenog sistema, nastavićemo u tom smeru

Macut je izjavio da je Srbija pokazala održivost zdravstvenog sistema u prethodnim godinama, da se radilo na izgradnji bolnica i zdravstvenih ustanova i da će se u tom smeru nastaviti i u budućnosti.

Macut je, u svom završnom izlaganju pre početka glasanja u Skupštini Srbije, istakao da je ideja da dođe na mesto mandatara zasnovana na tome da se unese neki novi duh, “zaleče” odnosi i da se smanje razlike u društvu.

Podsetio je na predsednika vlade 1945. godine, doktora Blagoja Neškovića, koji je bio prvi predsednik vlade posle Drugog svetskog rata, a koji je, kako kaže, doprineo obnovi zemlje.

“U to vreme je potpuno jasno bilo da je zemlja razorena enormno i da je dolazak nekoga ko je bio lekar u to vreme verovatno imao odraza da se saniraju neke stvari, između ostalog, a u to vreme je Medicinski fakultet, konkretno u Beogradu, bio gotovo razoren. Doktor Nešković je tada, pored toga što je bio predsednik Vlade Srbije, uspeo da organizuje i u velikoj meri da vrati Medicinski fakultet u Beogradu, to podrazumeva i mnoge druge institucije, i tada je on bio zapravo obnovitelj”, rekao je Macut.

Podsetio je da je Nešković, po prestanku svog mandata, nastavio da radi i osnovao Institut za onkologiju, što je bio temelj sadašnjeg Instituta za onkologiju.

“Ako se sad vratimo na period koji je nas ovde zadesio, ja bih rekao da je ideja da ja dođem ovde, verovatno i da pokušam da nekako pomirim strane ili da unesem neki novi duh, upravo ideja da zalečimo neke naše odnose i da pokušamo da otvorimo neka nova polja razumevanja i razgovora”, rekao je Macut.

Govoreći o sektoru obrazovanja u Srbiji, on je ocenio da je taj sektor veoma ugrožen i da bi možda situaciju mogao da reši neko ko je van politike.

“Ja stvarno nisam član partije i nisam organizovao bilo kakve proteste ispred ove zgrade i nemam stvarno veze sa tim”, naglasio je on.

Kada je reč o zdravstvu, Macut je napomenuo da je prilikom izlaganja ekspozea pokrenuo pitanja lista čekanja.

Ocenio je da je pravljenje lista čekanja u Srbiji pozitivan korak i da je dao rezultate.

“Mislim da su liste čekanja jedan pozitivan korak koji se desio u Srbiji, s obzirom na to da imamo u vidu da samo u Hrvatskoj, a pre svega u Sloveniji, na pregled jednog endokrinologa se čeka dve godine. Na vanredni ili hitan pregled se čeka tri do četiri meseca. Ako ovde imamo da za mesec dana možete dobiti mišljenje subspecijaliste, mislim da smo ipak nešto uradili u proteklom periodu”, naveo je Macut.

Dodao je da je Ministarstvo za zdravlje pod vođstvom ministra Zlatibvora Lončara igralo veliku ulogu u tom projektu.

Mandatar je napomenuo i da je Srbija pokazala funkcionalan i održiv zdravstveni sistem u vreme pandemije, za razliku od pojedinih zemalja u Evropi.

“Navešću samo primer Grčke, da je postojalo apsolutno bezglavlje i vanredno stanje gde se nije moglo bilo šta uraditi u zdravstvenom sistemu i bilo je mnogo više žrtava korone. Znači imamo neke paralele koje mislim da su jako bitne i da mi nastavljamo tim putem”, primećuje Macut.

On se osvrnuo i na situaciju u Srbiji kada je reč o onkološkim pacijentima i poručio da su ti pacijenti zbrinuti.

“Ne možemo da kažemo da nisu. Lično vodim jedan konzilijum na klinici koji je jedinstven u Srbiji za oblast kojom se bavim i mnogi čak i ovde prisutni poslanici su imali prilike da sarađuju indirektno sa mnom, dovodeći svoje bliže rođake ili rodbinu na takve konzilijume. Znači, mi funkcionišemo. Ja nisam onkolog, da se razumemo, ali struktura naših ustanova je takva da mi moramo pokrivati razne aspekte u medicini. Znači, onkološki pacijenti jesu zbrinuti”, rekao je Macut.

On je napomenuo da je svestan da je Institut za onkologiju izuzetno opterećen, ali i da njegove kolege lekari daju sve od sebe da pacijenti dobiju odgovarajuću negu.

Istakao je da se stvari u onkologiji rešavaju i da se praktično bolesti prevode u hronične, kao što su bolesti poput, karcinoma dojke.