U četiri od šest oblasti reforme javne uprave, Srbija je postigla dobre rezultate. Najveći napredak postignut je u oblasti pružanja usluga i elektronske uprave, dok ima i oblasti na kojima još mora da se radi. To pokazuje poslednji izveštaj SIGME, inicijative koju sprovode Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i Evropska Unija. Ona zapravo proverava dokle se stiglo sa reformom javne uprave koju godinama sprovodimo uz pomoć Evropske unije. U poslednjem izveštaju, SIGMA je dala dobre ocene, ali i ukazala na slabe tačke reforme.

Reforma uz podršku EU

Reforma javne uprave jedan je od zadataka na putu Srbije ka EU. Teži se upravi koja zapošljava profesionalce na osnovu njihovih znanja, veština i kompetencija, a ne na osnovu drugih kriterijuma. U tom procesu imamo dugogodišnju finansijsku i svaku drugu podršku Evropske unije, ali i SIGMU, koja proverava kako nam ide. Posle pet godina, nedavno je objavila novi izveštaj.

“On pokazuje ono što Evropska komisija zove da je Srbija „moderaty prepared“ što znači da je Srbija umereno spremna za članstvo u EU, u oblasti javne uprave. Šta to znači? To znači da je stanje solidno ali da još uvek ima mnogo toga da se uradi da bi administracija stvarno bila spremna za članstvo u Evropskoj uniji i, naravno, da bi građani i preduzetnici sa tim stanjem bili zadovoljni. Ako pogledamo malo rezultate u pojedinim oblastima, Srbija je napravila najveći napredak u oblasti pružanja usluga i elektronske uprave” – izjavio je GREGOR VIRANT, direktor SIGMA-e .

Evropska unija insistira na modernizaciji i digitalizaciji, profesionalizaciji javne uprave. Upravljanje ljudskim resursima – slaba je tačka reforme, ocenjuje SIGMA.

“Tu je najveći problem u tome što je većina najviših menadžera u državnoj upravi, najviših rukovodilaca praktično stalno u položaja vršioca dužnosti, znači nemate na tim položajima ljude koji su izabrani po propisanoj proceduri i postavljeni na položaj za trajanje jednog mandata. To je veliki problem. Pa npr. to da je broj prijavljenih kandidata za pojedina radna mesta u državnoj službi relativno nizak. Znači, ima jakih tačaka i ima slabih tačaka. Sve u svemu, situacija je solidna ali još je veliki manevarski prostor za poboljšanje” – kaže Virant.

Posebno istaknut napredak DRI

Srbija se u odnosu na prethodni izveštaj, izdigla iznad proseka u regionu i u upravljanju javnim finansijama. SIGMA posebno se ističe napredak Državne revizorske institucije.

„ DRI u Srbiji je jedna profesionalna institucija koja ima po zakonodavstvu i u praksi relativno visok stepen nezavisnosti i ono što je zanimljivo, njene se preporuke poštuju. Velika većina sve njene preporuke ispoštuje u tom smislu da institucije u kojima DRI radi svoje revizije, da one postupaju po preporukama Državne revizorske institucije. To je jedno ostrvo odličnosti, da tako kažem u sistemu javne uprave u Srbiji“.

Za 10 godina Državnu revizorsku instituciju Evropska unija poduprla je sa 2 miliona evra. U kompletnu reformu javne uprave iz evropske kase slilo se 200 milona evra, a postoji i diretna budžetska podrška koja se Srbiji od 2016. godine sukcesivno uplaćuje. Izveštaj SIGME ulazi u godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku.