Fudbalski klub Radnički iz Niša danas obeležava 97 godina svog postojanja. Nekadašnja Iskra, Mladi radnik i Proleter, sada FK Radnički osnovan je na današnji dan 24. aprila 1923. godine. Kroz 97 godina postojanja zabeležio je evropske visine, ali i ispadanja u niže lige, a sada kao član Superlige odluku o nastavku sezone čeka na šestoj poziciji na tabeli najvišeg ranga srpskog fudbala i u četvrtfinalu Kupa.
Prvi predsednik kluba bio je Miloš Marković, a među onima koji su nastupali za ekipu Radničkog su bili su i revolucioanri Josip Kolumbo i Stanko Paunović Veljko.
Uvođenjem Šestojanuarske diktature 1929. godine, Radnički je bio zabranjen, a posle nekoliko godina klub će biti obnovljen.
Zlatni priod niškog Radničckog počeo juna 1980. godine kada je kao trećeplasirana ekipa u nacionalnom prvenstvu stekao pravo nastupa u Kupu UEFA, u kome je igrao još dva sezone.
U istoriji Radničkog najsjajnija godina bila je 1982, kada se na Čairu igralo polufinale Kupa UEFA.
U svom drugom učešću u Kupu UEFA u sezoni 1981/82, pamtiće se utakmice “Reala sa Nišave“ sa Napolijem, Grashopersom, Fejnordom, Dandi junajtedom.
“Velika podrška koja je tih godina pratila Radnički u sezonama evropskih kupova kulminirala je 7. i 21. aprila 1982. godine kada je ekipa zaustavljena u polufinalnom dvomeču Kupa UEFA od nemačkog Hamburga”, navodi se na sajtu niškog kluba.
Tokom dvehiljaditih bilo je loših rezultata, ispadanja u treću ligu, a posle devet godina boravka u nižim ligama, Radnicki se 2012. domogao elitnog srpskog fudbala gde je i danas.
Tokom istorije kroz ekipe Radničkog prošla su mnoga velika fudbalska imena, među kojima su i Dragan Pantelić, Miodrag Knežević, Ljubiša Rajković, Ilija Dimoski, Milovan Obradović, Zoran Bojić, Aca Panajotović, Miroslav Vojinović, Dragan Holcer, Jovan Anđelković, Dragiša Binić, Stevan Ostojić, Dejan Petković Rambo, Dragan Stojković Piksi i mnogi drugi.
Poruka predsednika FK Radnički Niš
Danas obeležavamo 97.rođendan uprkos teškoj situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja. Sada nije vreme za proslavu, ali biće vremena i za to. Sada svi pre svega moramo biti odgovorni prema sebi i drugima i poštovati državne mere i proslaviti 97. rođendan u svojim kućama. Istorija Radničkog pokazuje da život čine i usponi i padovi ali da je najbitnije da i posle pada ustanemo i damo sve od sebe da pobedimo i budemo bolji. Tako ćemo pobediti i ovu pandemiju – zajedničkim naporom i sa verom u bolju budućnost. Uostalom istorija Radničkog i juga Srbije je neraskidivo povezana skoro jedan vek, tako da smo i u dobru i u lošem zajedno. Nakon pobede nad pandemijom možemo slaviti i rođendan i nastaviti sa svojim ciljem – vraćanjem Radničkog na stare staze slave – Ivica Tončev.
