Maloletna lica ne mogu samostalno da dolaze, niti da koriste usluge strelišta, a jedina opcija je izlazak na poligon uz prisustvo roditelja.

“Prema pozitivnim propisima Srbije maloletna lica samostalno apsolutno ne mogu koristiti usluge strelišta bilo sportski ili rekreativno. Jedini način da maloletno lice dođe u dodir sa oružjem je isključivo uz prisustvo roditelja na strelištu, ali je to nešto što se praktično izbegava, posebno za maloletnike mlađe od 14 godina”, rekao je Ivan Urošević, licencirani instruktor za bezbedno rukovanje vatrenim oružjem streljane u Beogradu. Naveo je da maloletna lica dolaze u streljane, ali da je to retkost.

“U najčešćoj situaciji je to roditelj koji ima veze sa oružjem, da li kroz vojsku, policiju ili što je lovac ili sportski strelac, pa oružje postoji u kući. I postoji jedna želja da se vidi da to nije igračka, šala, igrica, film, nego da je to jedan vrlo ozbiljni alat i da se u kontrolisanim uslovima steknu prvi utisci šta je to, kako to funkcioniše i da nije igračka”, rekao je Urošević. Kako je kazao, stvar je uvek ista, a razlika je u tipu oružja koje biste dali.

“Po pravili izbegava se na obuci da se daju pištolji. Radilo bi se pre o nekom malokalibarskom sportskom oružju u vidu nekih pušaka eventualno, ali su to oružja koja bi bila prilagođena uzrastvu. Postoje i strelišta i klubovi koji apsolutno zabranjuju maloletnicima, čak i u smislu roditelja, da koriste oružije”, rekao je Urošević. Prema njegovim rečima, procena deteta je vrlo lična, zavisi od nekoga ko je u tom trenutku instruktor ili sportski trener, zavisi i od tipa objekta.

“Priprema se sastoji od uvodnog časa gde se prioritet daje bezbednosti. Ne priča se toliko o tome kako oružije radi, već se ovde fokusirate na bezbedno rukovanje vatrenim oružjem plus osnove tehnike gađanja, a najvažnije je reći da je sav taj rad superviziran. Jedan na jedan, isključivo uz instruktora, u boksu ako je zatvoren objekat, da bi se minimizovala svaka mogućnost da dođe do neželjenih incidenata”, kazao je Urošević. Smatra da za maloletnike streljana uopšte nije zabava.

“Oni se pojavljuju tu sa apsolutnim neznanjem, predubeđenjem da je to nešto što je lako i nešto što možete videti bilo gde u igrama, na televiziji, interentu i deluje kao igra. Stvar se drastično menja posle prvog pucnja i postoji prirodna reakcija na taj zvuk koja je otrežnjujuća. Roditelji u kontrolisanim uslovima treba da pokažu da to nije šala i igra i da se akcenat stavi na bezbedno rukovanja i da to nije šala”, rekao je Urošević.