Od 25 uzoraka meda na našem tržištu koji su testirani po novoj akreditovanoj metodi za utvrđivanje falsifikata hrane i pića, 22 nisu prošla testove autentičnosti. U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima. To je zabrinjavajući podatak, kaže niški pčelar Zoran Milojković. Ističe da je na tržištu Srbije sve manje kvalitetnog meda, a sve više sumnjivijeg kvaliteta zbog čega je potrebna veća kontrola i udruživanje pčelara u Klaster “Ujedinjeni za kvalitet”, kako bi se sa tržišta uklonili falsifikati.

Zoran Milojković već četiri decenije neguje pčele u više od 60 košnica, a pored meda, bavi se i proizvodnjom mleča, polena i propolisa. Kaže da je ova godina bila loša za pčelare kako zbog loših vremenskih uslova za proizvodnju meda tako i zbog pojave sve više falsifikata.

“Med se najviše falsifikuje jer je hrana i lek, a njegova visoka cena se odlučuju da prave falsifikovan med” kaže Milojković.

Samo poslednja kontrola po novoj metodi laboratorije za procenjivanje autentičnosti meda je utvrđeno da je medu dodovan šećer kako bi ga bilo više.

“Medu se dodaju razne vrste šećera pa i oligosaharadi koji se teško utvrđuju jer ga i sam med sadrži. Ovom metodom se utvrđuje koje vrste šećera sadži med kako bi se utvrdilo da li je pravi” ističe predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović 

Pčelari savetuju da potrošači kupuju od proverenih proizvođača.

“Med je najbolje kupovati od svog proizvođača, koji je registrovan i koga poznajete. Tada ste sigurni da nije faslifikat” objašnjava pčelar Milojković.

Opstanak više od 9.000 pčelara koje okuplja Savez je doveden u pitanje, jer kako objašnjavaju, PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep.

U Savezu pčelarskih organizacija Srbije kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster “ujedinjeni za kvalitet” kako bi suzbili nelojalnu konkurenciju i stali na put falsifikovanim proizvodima.

“Pokrenuli smo inicjativu da formiramo klaster svih proizvođača raznih poljoprivrednih proizvoda koji će se na tržištu boriti za uklanjanje nelojalne konkurencije bilo kog proizvoda”, ističe Živadinović.

Na području Niša postoje tri udruženja sa oko 350 pčelara koja su deo saveza, a procenjuje se da neregistrovanih proizvođača ima bar duplo više.