U direktnom razgovoru sa niškom ombudsmankom isplivali su brojni problemi sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, iako ih do sada zvanično ni jedan pojedinac ni udruženje nisu prijavili ombudsmanu.

Upravo zato, prvi put u NIšu,  organizovana je tribina pod nazivom “Osobe sa invaliditetom pitaju ombudsmana”, koja je održana u susret obeležavanju Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.

Niška ombudsmanka Katarina Mitrovski kaže da joj do sada nije stigla nijedna pritužba osoba sa invaliditetom kada se radi o kršenju njihovih prava.

Ipak, kaže, realnost je drugačija.

Predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom probleme su ombudsmanu izložili u direktnom razgovoru sa lokalnom ombudsmankom grada Niša.

“NEVIDLJIVOST” I SAMOZASTUPANJE

“Nevidljivost” u društvu glavni je problem osoba sa mentalnim invaliditetom, kaže Jovan Bogdanović iz Udruženja za decu sa mentalnim invaliditetom Niš, i sam otac deteta sa Daunovim sindromom.

Kada to kažem mislim na činjenicu da su osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom fizički prepoznatljive. S druge strane, osobe sa Daunovim sindromom ili mentalnim invladitetom predstavljaju roditelji. Drugi pričaju u njihovo ime!, kaže Bogdanović.

Dodaje da Udruženje sprovodi program za samozastupanje osoba sa mentalnim hendikepom.

Učimo ih kako da sebe predstave, da poznaju koja su njihova prava, da traže da im se ta prava ostvare, da zaštite sebe od diskriminacije… Ali to nije dovoljno! Mislim da postoji potreba za boljim razumevanjem od strane grada prema Udruženjima OSI. Recimo, problem je zakup prostora za udruženja koji je jako skup. To plaćaju udruženja. A metar kvadratni je skuplji nego u centru u Beogradu. Oko struje koju nam naplaćuju, takođe! Mi plaćamo industrijsku tarifu! Ima još niz problema u čije rešavanje može da se uključi i zaštitnik građana, kaže Bogdanović.

Ipak, dodaje da Grad Niš pomaže, posebno u programskim aktivnostima.

ŽENE OSI

U Organizaciji za žene sa invaliditetom “Iz kruga Niš” ističu da su  problemi žena sa invaliditetom dvostruki, od barijera u zapošljavanju, obrazovanju, sistema podrške.

Ipak, Jasmina Barać Perović, koja je i odbornik u gradskom parlamentu, ocenjuje da  Grad NIš čini sve napore da se problemi reše – redovno se, kako kaže, radi na ukljanjanju arhitekotnskih barijera, kontinuirano idu sistemi podrške kao što su geronto domaćice, personalni asistenti i sve ono što je najpotrebnije za asistenciju OSI.

Od niškog gradskog ombudsmana očekujem da štiti prava OSI, bez ikakvih predrasuda i povlađivanja bilo kojoj strani, baš kao što to čini i republička poverenica za zaštitu ljudskih prava, Brankica Janković, koja je uvek tu za nas, kaće Barać Perović.

Naglašava da je Srbija  bila među prvim zemljama koje su ratifikovale Međunarodnu konvenciju o ljudskim pravima i samim tim se obavezala da poštujejednakost, ravnopravnost i sva ostala ljudska prava.

OSI su zaista ranjiva kategorija, na margini društva. Posebno su marginalizovani mladi i studenti, kada je reč o zapošljavanju. To naročito važi za žene, jer se od njih očekuje da budu i majke i domaćice i da pored svog invaliditeta brinu o detetu i kući, spremaju i kuvaju… Bez geronto domaćica i asistencije one bi se osećale nemoćno i diskriminisano! Ali ja mogu da kažem da sam stvarno zadovoljna što je naš grad pravi primer pozitivne prakse koji godinama podržava kontinuirano tu sistemsku podršku…

Naravno, da budemo realni, dešavalo se da po mesec dana ljudi ostanu bez personalne asistencije. Smatram da je to zaista kršenje ljudskih prava! Svi treba da učestvuju u rešavanju problema kada se dese takve neke situacije – i političari i ombudsman, a i mediji su nam tada davali veliku podršku. Ali, iskreno se nadam da se to u budućnosti neće ponovoiti!

OSI su sada svesnije svojih problema, ali potencijalnih načina za njihovo rešavanja. A i smatram da je ovo društvo shvatilo da su jedan grad ili država zaista jaki onoliko koliko brinu o svojim sugrađanima koji su na margini, zaključuje Barać Perović.

ZAPOŠLJAVANJE OSI I BARIJERE

Da se krše prava osoba sa invaliditetom, naročito u oblasti zapošljavanja, potvrđuje i zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović. Ali i dodaje da je susret sa gradskim ombudsmanom dobar način da se njihova prava zaštite.

Prvi put je organizovana ovako neka tribina – da zaštitnik građana upozna OSI sa mogućnostim koje su pred njima kada dođe do kršenja njihovih prava. Mogu da kaže da se to dešava, pogotovu kada je reš o zapošljavanju OSI. Znate da je zakonom predviđeno da privatnici, ali i javna preduzeća i institucije čiji su osnivači grad ili Republika, imaju obavezu da zaposle određen broj osoba sa invaliditetom. Oni će radije da plate kaznu, a da ne uposle osobe sa invaliditetom. Mi smo ove godine sa Nacioanlnom službom za zapošljavanje (NSZ) imali upravo zapošljavanje OSI na javnim radovima. Samo njih smo i upošljavali na javnim radovima preko konkursa NSZ, kaže Davidović.

Takođe, ističe, ima još arhitektonskih barijera u gradu koje treba ukoniti. Ali i dodaje da verovatno sličnih problema, osim u u institucijama na teritoriji Grada Niša, ima i širom Srbije.

A sve ono što budemo čuli od predstavnika Udruženja OSI, to će biti signal nama kao gradu da u narednom periodu to rešavamo.

INFORMISANOST I OSNAŽIVANJE

Mi smo primetili da se veoma mali broj javi Kancleariji lokalnog ombudsmana povodom povrede tih prava. To nam je bila ideja, jer iz prakse znamo da se i te kako krše prava OSI. Uvereni smo da kada ih informišemo o svim njihovim pravima, oni mogu najefikasnije da reše svoje probleme. Jer, iako su i republičke i gradske instucije i zakonodavci kroz pozitivne propise doprineli poboljšanju položaja OSI, u praksi se to sporo primenjuje. Zato nam je potrebno da ukažu na javne institucije koje krše njihova prava. Onda mi kao nezavisna institucija možemo da reagujemo, da kroz svoje izveštaje pišemo preporuke, mere… Do sada nije bilo nijedne pritužbe OSI! I to nam je cilj: da ih osnažimo, da znaju koji je put za rešavanje, kaže Mitrovski

Kancelarija ombudsmana je izradila i vodič kroz ljudska prava, između ostalog, i prava OSI, a primerke tog vodiča dobili su svi učesnici tribine.

Kacelarija ombudsmana će se i u budućnosti fokusirati na zaštitu prava OSI. Apelujem i na medije da u svojm izveštavanjima poštuju opšta načela Konvencije o pravima OSI. To je način da eliminišemo predrasude i stereotipe o OSI. Takođe i da vode računa o informisanosti OSI, tj. da prilagode prezentaciju svojih sadržaja, odnosno da mogu da ih prate i osobe sa oštećenim sluhom i vidom, kaže Mitrovski.

Kada je reč o informisanosti o pravima OSI, Kancelarija je omogućila svim OSI sa ošećeniim sluhom mogu da sve pritužbe mogu da podnesu bez dovođenja tumača za znakovni jezik. Pri kancelariji je zaposlen tumač za znakovni jezik.

SAVET ZA RAD SA OSI PRI KABINETU GRADONAČELNICE NIŠA

U Udruženju obolelih od multiple skleroze Nišavskog okruga ističu da je u ovom trentuku vrlo važno da se pri kabinetu graonačelnice Niša Osnuje Savetz za rad sa OSI.

Mora da se pothitno osnuje taj savet koji je više od 20 godina postojao, kaže Olga Kostić, sekretarka Udruženja .

Objašnjava da su u radu Saveta, sem predstavnika invalidskih organizacija, učestvovali i predstavnici drugih za njih važnih insititucija iz grada – Zavoda za urbanizam, Parking servisa, Centra za socijalni rad, Crvenog krsta, RFZO, Apotekarskih ustanova, pa i predstavnici medija.

I tu smo se stalno zajednički dogovarali o rešavanju nekog od problema aktuelnih tih dana ili meseci. I mnogo tih problema je rešeno upravo kroz te sastanke. Za sada još nije osnovan taj Savet. Delom je za to kriva i pandemija kovid- 19, jer smo mi zaista vrlo osetljiva populacija, jer OSI imaju i pridodate bolesti. Ipak, možemo da se okupimo u nekom većem prostoru. I onda bi tu sve probleme mogli da zajednički rešavamo, kaže Kostić.

FINANSIJSKA PODRŠKA GRADA UDRUŽENJIMA OSI

Grad Niš unazad 10 godina u Budžetu ima poziciju za finansiranje upravo rad Udruženja OSI na teritoriji Niša. Tačnije, njihove programske aktivnosti po planu za nastupajuću godinu, objašnjava zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović.

Takođe, izdvajamo budžetska sredstva za angažovanje personalnih asistenata i ličnih pratilaca za OSI. Niz tih aktivnosti nastaviće se bez smanjena na budžetskim pozicijama. A sve ono što prepoznamo kao prioriteni problem u normalnom zadovoljavanju njihovih životnih potreba trudićemo se da kao Grad zaista rešimo. Ponovo naglašavam da je vrlo važno što smo ovde zajedno sa zaštitnikom građana, kaže Davidović.

Za rad udruženja OSI, iz gradske kase je protekle godine izdvojeno 30 miliona dinara.

Moram da kažem da mi sa posebne budžetske pozicije finansiramo i rad boračkih udruženja, odnosno udruženja koja zastupaju ratne vojne invalide,a koji su tu negde u istoj kategoriji . Takođe, sa 20 miliona finansiramo angažovanje personalnih asistenata i sa još 6 miliona uslugu ličnih pratilaca dece OSI, kaće Davidović.

Takođe, Grad sa Centrom za socijalni rad i Domom zdravlja finansira usluge geronto domaćica. I naredne godine za to će biti izdvojeno 10 miliona dinara.

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.