Ove godine usvojeno je 40 odsto novih zakonodavnih inicijativa u privredi, kako bi preduzetnici prebrodili ekonomsku krizu zbog rata u Ukrajini, kažu u Privrednoj komori Srbije. Najveće probleme u poslovanju imaju srpski izvoznici i proizvođači koji zavise od inostranih tržišta, što je bio dodatni pritisak na privredu nakon kovid krize.

Spoljnotrgovinska razmena poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa svetom, od januara do septembra ove godine, vredela je više od 5,7 milijardi evra, što je povećanje od preko 20 odsto u poređenju sa istim periodom 2021.

To znači da je srpska privreda pokazala žilavost ali da se sada privrednici suočavaju sa problemima zbog rata u Ukrajini, kaže direktorka Sektora za pružanje podrške članicama Privredne komore u zastupanju i zaštiti interesa.

“Ovu godinu završavamo sa 40 odsto novih zakonodavnih inicijativa za razvoj privrede, a najviše je bilo vezano za antkrizne mere kao odgovor države na promene u ekonomiji zbog rata u Ukrajini“, kaže Kristina Đurić. 

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu od januara do septembra ove godine su zemlje Evroske unije, potom, zemlje CEFTA regiona i Ruske Federacije.

Zbog toga mnogobrojni privrednici u oblasti konditorske industrije traže sniženje carina za nabavku sirovima, a preduzetnici u oblasti saobraćaja da što pre reše probleme u vezi transporta robe.

“U najvećem problemu su bili izvoznici i proizvođači koji zavise od inostranih tržišta, a najhitnije je rešavanje krize energenata i cena struje što je konkretno pitanje i što država već rešava“, dodaje Đurđićeva.

“Očekuje se da i sledeće godine bude krize i zato su inicijative za bolji privredni ambijent važne da se usvoje kako bi prebrodili i 2023.“, procenjuje direktor RPK Aleksandar Milićević. 

Trenutno država u saradnji sa privrednicima radi na novim strategijama za razvoj malih i srednjih preduzeća kako bi održali poslovanje posle kovid krize i tokom ratnog stanja u Ukrajini.