Na današnji dan pre 109 godina, tačno mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine u Sarajevu, Austrougarska je objavila rat Srbiji. Telegram o objavi rata stigao je u nišku Banovinu i predat tadašnjem predsedniku vlade Nikoli Pašiću. Ovaj objekat svedoči o burnoj istoriji Niša, kaže istoričar Vladimir Jovanović

Važan telegram poslat iz Beča u Niš. U zgradu niške Banovine stigao je pre tačno 109 godina, 28. jula 1914. godine, u 11 sati i 10 minuta. Njime je Austrougarska objavila rat Srbiji. Naglas ga je pročitao predsednik vlade Kraljevine Srbije Nikola Pašić.

U svojoj dugoj istoriji niška Banovina koja je izgrađena 1889 godine bila je sedište suda, načelstva i kapetanije, a od 26. jula 1914. do 6. oktobra 1915. godine, kada je Niš bio ratna prestonica Kraljevine Srbije, postaje mesto kabineta vlade i Ministarstva inostranih dela.

Sa balkona ove zgrade 1917. godine tri evropska vladara ondašnjih centralnih sila, Austrougarske, Nemačke i Bugarske, posmatrala su poslednju paradu svojih vojnih jedinica pred veliki poraz u Prvom svetskom ratu.

O važnosti telegrama koji je označio početak Velikog rata i koji je svetu doneo do tada nezapamćen broj žrtava, govori i podatak da je telegram pod zaštitom UNESKO-a kao nematerijalno blago. Original telegrama se čuva u Arhivu Srbije na posebnoj temperaturi, ne izlaže se dnevnom svetlu i dostupan je javnosti samo u posebnim prilikama.