Ratni pakao je u Tel Avivu zatekao mladu nišku rukometašicu Teodoru Petković koja igra za izraelski klub Holan i koja je pre granitaranja aerodroma avionom Air Serbia uspela da se vrati u Srbiju, u svoj rodni Niš. Još je pod utiskom i kako kaže, gotovo ceo njen tim je ostao u Izraelu jer su rodom uglavnom odande. Ističe da u ovom trenutku ne zna šta će biti sa njenom sportskom karijerom, ali joj je njen matični klub Naisa dozvolio da trenira sa rukometašicama kako bi ostala u formi.

Ovo je mlada rukometašica Teodora Petković koja igra rukomet za izraelski klub Holan. Nakon Evropskog kupa u Španiji, prošle sedmice se vratila u Tel Aviv i kako kaže ništa nije ukazivalo na ratno stanje. U dramatičnom trenutku koji je zadesio u ranim jutarnjim časovima u stanu, sirene su ozbiljno upozorile na stvarnost u Tel Avivu.

“Ovo je trebala da bude moja druga sezona u Izraelu. Sva sreća da sam promenila mesto boravka prošle godine jer je upravo to područje gde sam bila bilo granitirano. Bila sam uplašena. U trentuku sirena bila sam u stanu sa momkom i na sreću zajedno smo bili u tome i mnogo mi je pomogao da prebrodimo sve, spavali smo na smenu, sa jednim okom otvorenim”, kaže Teodora Petković.

Teodora je bila prisiljena potražiti sklonište, gde je ostala bez mogućnosti da obavesti svoje najbliže o svom trenutnom položaju, jer joj je telefon bio nedostupan. Ova hrabra sportistkinja je, kao mnogi drugi građani Tel Aviva, morala čekati i nadati se da će se sve okončati na siguran način.

“Bili smo u skloništu vrlo brzo, svi su bili uplašeni, niko nije mogao da me dobije jer smo bili nekoliko metara pod zemljom. Svi su još potrešeni i u šoku I brinuli za mene”, ističe Teodora. 

Nakon što je prošla kroz ovu traumatičnu situaciju, Petkovićeva sada razmišlja o budućnosti svoje karijere u rukometu. Međutim, jedna stvar ostaje nepromenjena – njena posvećenost rukometu i želja da se vrati treninzima i takmičenjima.

“Za sada se ništa ne zna kako će klub u Izraelu funkcionisati, ostaje mi samo da čekam i da se nadam najboljem”

U ovoj teškoj situaciji, njena matična rukometna ekipa, Naisa, iskazala je veliku podršku. Klub je odlučio da joj omogući treniranje i rad u svom sportskom okruženju kako bi joj pomogao da se vrati na staze uspeha koje je već ostvarila u svojoj karijeri.