A Russian armored personnel carrier burns amid damaged and abandoned light utility vehicles after fighting in Kharkiv, Ukraine, Sunday, Feb. 27, 2022. (AP Photo/Marienko Andrew)
RAT U UKRAJINI: RUSI UŠLI U AZOVSTALJ, NOVE SANKCIJE I KONTRASANKCIJE
SEDAMDESETI DAN RATA U UKRAJINI
Sedamdeseti dan rata u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže neće pristati na zamrznuti sukob sa Ruskom Federacijom. Nastavlja se bitka oko čeličane „Azovstalj“ u Marijupolju, a Sergej Šojgu tvrdi da ruske trupe kontrolišu grad.
Ruska vojska: Uništene četiri američke baterije
Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov danas je rekao da su ruske visokoprecizne rakete uništile četiri artiljerijske baterije američke proizvodnje i jedan protivbaterijski radar.
„Visokoprecizne rakete Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije
tokom proteklog dana uništile su četiri artiljerijske baterije na
vatrenim položajima”, istakao je Konašenkov, prenosi Tas s.
On je dodao da su neutralisana i tri skladišta municije u rejonima Mirne doline, Bahmutskaja i Taškovka, 20 mesta za montažu osoblja i opreme, kao i protivbaterijski radar američke proizvodnje u rejonu naselja Popasnaja.
Arahamia: Ruske snage ušle na teritoriju Azovstalja
Ruske snage ušle su na teritoriju čeličane Azovstalj u Marijupolju, saopštio je danas šef poslaničke grupe vladajuće ukrajinske stranke David Arahamia za Radio slobodna Evropa.
„Pokušaji napada na postrojenje traju već drugi dan“, istakao je on, preneo je Rojters.
Prema njegovim rečima, ruske snage se već nalaze na teritoriji Azovstalja.
Arahamia je dodao da je ukrajinska vlada i dalje u kontaktu sa ukrajinskim snagama koje brane Azovstalj.
Ukrajina: Rusija planira vojnu paradu u Marijupolju 9. maja
Ukrajina tvrdi da Rusija planira da u Marijupolju održi vojnu paradu za Dan pobede, 9. maja, kojim se proslavlja pobeda nad nacistima u Drugom svetskom ratu.
Prema tvrdnjama ukrajinske vojnoobaveštajne službe, zvaničnik administracije ruskog predsednika Vladimira Putina stigao je u Marijupolj
kako bi nadgledao planove za paradu, prenosi britanski Gardijan.
„Marijupolj će biti centar proslave. Centralne ulice u gradu hitno se čiste od ruševina, tela i neeksplodiranih eksplozivnih sredstava“, navodi se u saopštenju.
Gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko rekao je za ukrajinsku televiziju da su u toku radovi u gradu, „kao da se Rusiji spremaju za nešto“.
On tvrdi da Rusi „uklanjaju tragove zločina koje su počinili“.
Peskov: Ruske snage ne jurišaju na „Azovstalj“
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov tvrdi da ruske snage ne jurišaju na čeličanu „Azovstalj“ u Marijupolju, ali kaže da suzbijaju pokušaje da oni koje ruska strana naziva „ekstremistima“ zauzmu vatreni položaj.
„Vrhovni komandant izdao je naređenje da se napad opozove. Nema napada. To svi vidimo. Eskalacije se dešavaju kada ekstremisti izađu i pokušaju da zauzmu vatreni položaj, ali mi takve pokušaje veoma brzo neutrališemo“, rekao je Peskov, a preneo Tas.
Generalštab ukrajinskih snaga saopštio da je Rusija izvela raketne napade u više oblasti na istoku zemlje. Sa Crnog mora ispaljene su dve rakete „Kalibar“i pogodila kopnene ciljeve u Ukrajini, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.
U saopštenju je precizirano da je izvršen udar na vojnu infrastrukturu.
Istovremeno, ruska rublja skočila je danas prema dolaru i evru na najviši nivo u poslednje gotovo dve godine, podržana oštrim merama kontrole kapitala pošto je Evropska unija predložila novi paket sankcija prema Rusiji.
Ranije danas, gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko rekao je da su u toku žestoke borbe u zoni čeličane „Azovstalj“ u tom gradu,.
Bojčenko je naveo i da je Kijev izgubio kontakt sa ukrajinskim borcima opkoljenim u tom objektu.
Istakao je i da više od 30 dece čeka na evakuaciju iz „Azovstalja“.
Rusija lansirala rakete „Kalibar“ sa podmornice u Crnom moru
Ruska podmornica u sastavu Crnomorske ratne flote ispalila je dve krstareće rakete tipa „Kalibar“ i pogodila kopnene ciljeve u Ukrajini, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.
U saopštenju je precizirano da je izvršen udar na vojnu infrastrukturu, prenosi Tas.
Moskva je krajem prošlog meseca prvi put potvrdila da je koristila podmornice za napade na ciljeve u Ukrajini.
Predloženi embargo EU vinuo cenu nafte na 108 $ za barel
(AP Photo/Richard Drew)
Cene nafte su skočile za skoro 4,0 posto danas nakon što je Evropska unija iznela plan za postepeno ukidanje uvoza ruske nafte.
Evropska nafta Brent za isporuku u junu (fjučers ugovori) uzletela je za 3,76 dolara ili za 3,6 posto, na 108,73 dolara po barelu na trgovanju do 13:53 časova po srednjoevropskom vremenu, dok je američka sirova nafta WTI poskupeli za 3,93 dolara, odnosno za 3,8 procenata na 106,34 dolara za barel, javlja Rojters.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je ranije danas u Evropskom parlamentu predlog o embargu na uvoz ruske nafte, kojim se predviđa postepeno okončanje kupovina tog ruskog energenta u roku od šest meseci, kao i prestanak kupovinr naftnih derivata iz Rusije do kraja 2022.
Ona je obećala da će EK učiniti sve što je potrebno da minimizira uticaj embarga na evropske ekonomije, navodi britanska agencija.
„Ruska nafta je sada “loša nafta“. Upravo je počeo energetski rat “dobre nafte“ protiv “loše nafte““, kaže glavni analitičar skandinavske bankarske grupe SEB, Bjarne Šildrop.
Investitori na naftnom tržištu takođe iščekuju danas odluku Federalnih rezervi SAD-a o povećanju ključne kamate kako bi se suzbila rasplamsala inflacija, kao i objavu zvaničnih podataka Agencije za energetske infomacije o stanju američkih zaliha nafte.
Sijarto: Mađarska ne može da pristane na naftni embargo Rusiji
Peter Sijarto, šef mađarske diplomatije
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto poručio je da Budimpešta ne može podržati predloženi embargo Evropske unije na uvoz sirove nafte iz Rusije, pošto bi, kako je naglasio, to uništilo njenu energetsku bezbednost.Briselski paket sankcija bi zabranio isporuke nafte iz Rusije u Evropu, uz prilično kratko obaveštenje, u slučaju Mađarske to je kraj sledeće godine.
Sijarto je dodao u video-obraćanju na Fejsbuku, dodajući da Mađarska ne može da podrži mere u svojom trenutnom obliku.
„Mađarska bi na ove mere mogla da pristane samo ako bi sirova nafta iz Rusije bila izuzeta od sankcija“, dodao je Sijarto.
I Češka će tražiti izuzeće od embarga na rusku naftu
Češki premijer Petr Fijala saopštio je da će Prag tražiti period izuzeća od dve-tri godine od predloženog embarga Evropske unije na rusku naftu i tako dobiti vreme da poveća kapacitete naftovoda.
Zamenik bugarskog premijera Asen Vasilev najavio je ranije danas da će Sofija tražiti izuzeće od predloženog embarga EU na rusku naftu.
Mađarska i Slovačka su još ranije tražile da budu izuzete.
Embargo koji je EU predložila znači postepeno okončanje snabdevanja ruskom sirovom naftom u roku od šest meseci i naftnim derivatima do kraja 2022.
Slovačka o embargu na rusku naftu: Prelazni period od tri godine
Ministar ekonomije Slovačke Ričard Sulik kaže da ta zemlja podržava emabrgo EU na uvoz ruske nafte, ali da će tražiti prelazni period od tri godine.
Danska i Finska podržale predlog o novim sankcijama Rusiji
Danska i Finska podržavaju predlog Evropske komisije o uvođenju novog paketa sankcija na rusku naftu, saopštile su danas premijerke dve zemlje Mete Frederiksen i Sana Marin.
Finska premijerka je na konferenciji za novinare u Kopenhagenu nakon sastanka sa premijerima nordijskih zemalja, pozvala na uvođenje dodatnih sankcija.
„Potrebno nam je još sankcija, uključujući na energetiku, i cenim i pozdravljam nove predloge Komisije o sankcijama, na primer za naftu“, rekla je Marin, a prenosi Rojters.
Njena koleginica iz Danske ocenila je da će se predlog Evropske komisije o sankcijama na naftu „zaista osetiti u Rusiji“, prenosi Rojters.
„Potpuno ih podržavamo. Podržavamo najoštrije moguće sankcije“, rekla je Frederiksen, a dodaje TAS S.
Evropska komisija je predložila danas potpuni prestanak uvoza ruske nafte u roku od šest meseci i naftnih derivata do kraja godine.
Rublja na dvogodišnjem maksimumu
Ruska rublja skočila je danas prema dolaru i evru na najviši nivo u poslednje gotovo dve godine, podržana oštrim merama kontrole kapitala pošto je Evropska unija predložila novi paket sankcija prema Rusiji, prenosi Rojters.
Na trgovanju u Moskvi do 8.43 po srednjoevropskom vremenu, rublja je ojačala za dva odsto prema dolaru na 69,53 rublje, nakon što je u ranim satima jutros dostigla 68,6250 rubalja za dolar, što je njen najviši nivo od juna 2020.
Ruska valuta je takođe porasla za 2,1 procenat prema evru na 73,19 rubalja, pri čemu je prethodno na ranom trgovanju dostigla nivo od 72 rublje za evro, najjači od februara 2020.
Usponu rublje na Moskovskoj berzi doprinose mere kontrole kapitala, pri čemu je zabranjeno trgovanje akcijama s kratkim pozicijama (šorting), a stranim učesnicima na berzi je zabranjeno otuđenje akcija u ruskim kompanijama bez dozvole.
Peskov: Kremlj priprema odgovor na antiruske sankcije
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kaže da građani zapadnih zemalja već plaćaju veliku cenu zbog antiruskih sankcija koje su uvele njihove države i upozorava da će ta cena rasti svakim danom, prenosi Rojters.
Komentarišući šesti paket sankcija EU, Peskov je rekao da Kremlj priprema odgovor.
„Razmatramo razne opcije. Ako govorimo o oblasti sankcija uopšte, ovo je oružje sa dve oštrice, Amerikanci, Evropljani i druge zemlje pokušavaju da nam nanesu štetu i oni moraju da plate veliku cenu“, rekao je Peskov.
Peskov je odbacio kao netačne spekulacije da Rusija planira da na Dan pobede 9. maja zvanično „objavi rat Ukrajini“ i proglasi opštu mobilizaciju,
Ruska crkva: Papine izjave neće pomoći smirivanju tenzija
Papa Franja je u intervjuu koji je dao za italijanske novine „Corriere della Sera” pogrešno intepretirao razgovor s ruskim patrijarhom Kirilom, koji je vođen 16. marta, navela je danas Moskovska patrijaršija.
U saopštenju se navodi da će to „teško doprineti konstruktivnom dijalogu izmedu rimokatoličke i Ruske pravoslavne crkve, koji je naročito sada neophodan“, prenosi Tas s.
„Za žaljenje je što mesec i po dana nakon razgovora sa patrijarhom Kirilom, papa Franja izabrao pogrešan ton da prenese sadržaj tog dijaloga”, istaklo je odeljenje patrijaršije za spoljne odnose.
Navodi se da su neke činjenice, koje je patrijarh predočio papi u razgovoru 16. marta putem video linka, potpuno ignorisane ili samo površno spomenute u zapadnim medijima.
Lider ruske crkve rekao je da je sukob poceo od 2014. godine, u vreme sitaucije u Kijevu koja je dovela do promene vlasti u Ukrajini, a naročito se osvrnuo na događa od 2. maja iste godine u Odesi, kada su „akcije nacističkih grupa izazvale smrt velikog broja mirnih civila koji govore ruski“.
Patrijarh Kiril je u tom razgovoru dodao da je Rusija u vreme nestanka sovjetske ere bila uverena da se NATO neće širiti na istok, ali da je to obećanje kasnije prekršeno, jer su se čak i bivše sovjetske balticke republike pridružile tom vojnom bloku.
„Rezultat toga je da je NATO prišao samo na 130 kilometara od Sankt Petersburga, sa projektilima kojima je potencijalno treba samo nekoliko minuta da stignu do tog grada”, istakao je patrijarh.
U saopštenju se ističe da bi, ako Ukrajina uđe u NATO, projektili mogli da dolete za samo nekoliko minuta do Moskve, što Rusija nikada ne bi smela da dozvoli.
ranja rekao je u utorak za Corriere della Sera, pored ostalog, da je „patrijarh Kiril proveo prvih 20 minuta čitajući sa papira opravdanja za rat u Ukrajini” i dodao da „duhovni lideri nisu vladini zvanicnici i da ne mogu govoriti jezikom rata“.
Papa je tada istakao nedostaje volje za postizanje mira, kao i da je pesimista u pogledu šansi za brzo rešenje ukrajinskog sukoba.
Pres služba Vatikana saopštila je nakon razgovora 16. marta da je papa Franja pozvao patrijarha Kirila „da udruže snage u ime mira“, a ruska crkva je saopštila da su strane razgovarale o situaciji u Ukrajini, stavljajući akcenat na „humanitarne aspekte aktuelne krize i delovanje Ruske pravoslavne crkve i Rimokatolicke crkve da prevazidu njene posledice.“
Papa i patrijarh Kiril su na kraju razgovora izrazili nadu u „brzo postizanje poštenog mira“.
