Roditeljstvo u 21. veku: Kako se nositi sa pritiscima i očekivanjima? (VIDEO)

Kako da roditelji postave granice svojoj deci, a da ne budu prestrogi? Koji su najveći pritisci sa kojima se nose? Sa tim pitanjima došli su na psihološku radionicu održanu u Nišu, pod nazivom “Na putu kroz roditeljstvo”.

Roditelji se u 21. veku susreću sa brojnim problemima i izazovima u odgajanju svoje dece. Preveliki je pritisak na žene – da li će biti majke ili uspešno zaposlene. Podrazumeva se da roditelji ne smeju da viču i da kažnjavaju decu. Međutim, šta ukoliko su deca neposlušna? Odgovore su dali psiholozi i psihoterapeuti na panel diskusiji održanoj u Nišu, pod nazivom “Na putu kroz roditeljstvo”.

Mi smo došli ovde da vidimo kako da se borimo sa detetom koje ima dve godine i kad krenu ta neka ponašanja kako da malom detetu objasniš da nešto ne može, da ne budeš prestrog, ali da se ipak znaju neke granice. Deca su mala, ne znaju šta treba, kaže roditelj Jovana Jovanović. 

Treba da težimo ka tome da se ne fokusiramo samo na poslušnost istog trenutka, već da gledamo dugoročno. Šta želimo da razvijemo kod deteta? Kako da ne ubijemo njegovo samopoštovanje i vrednost dok ga vaspitavamo. Da postavljamo granice koje su obavezne, jer bez granica nema nikakvog temelja, ali na blaži način. Da nemamo batine, objašnjava psiholog i psihoterapeut Senka Simonović. 

Ipak, greške su neizbežne.

Ne postoji nikakvo uputstvo, postoji samo iskustvo koje se prenosi sa generacije na generaciju. Ta iskustva nam se aktiviraju nesvesno. Naš cilj je da kroz ove razgovore osvestimo te neke ideje, verovanja i stavove koje imamo, a ne znamo ni sami odakle nam i da probamo da im priđemo iz drugačijeg ugla, kaže novinar i psiholog Miša Stojiljković. 

“Centar za mame” je organizacija koja se više od decenije bori za prava mama, protiv njihove radne diskriminacije i svih ostalih prepreka na putu do majčinstva.

Ja mislim da se situacija situacija znatno poboljšala u poslednih desetak godina. Kada smo mi počinjali kao udruženje sa radom pre 12 godina, postojali su blanko otkazi. Kada žena u reproduktivnom dobu dobije posao, ona potpiše nešto što se zove blanko otkaz. Sa tim se gotovo ne susrećemo. Vidim dosta napredaka, ali ima još mesta za napredak. Porodilišta su i dalje mesta sa kojih mame izlaze sa traumom za čitav život. Imamo sjajne zakone, ali se većina njih ne poštuje kako bi trebalo, kaže psihološkinja i  direktorka Centra za mame Jovana Ružičić. 

Grad Niš formirao je Savet za podsticaj roditeljstva pod nazivom “Rano roditeljstvo”, čiji su članovi predstavnici zdravstvenih institucija.

Kao i stručnjaci koji rade na poboljšanju kvaliteta života parova, naročito onih parova koji imaju dece sa posebnim potrebama i mentalnim poteškoćama. Mi smo kao tim formirali i radnu grupu koja se bavi problemima dece sa mentalnim poteškoćama, zajedno sa Domom zdravlja, Centrom “Mara”. Takođe, podsticajna sredstva koja mi dajemo kroz budžet grada su značajna, kaže zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović. 

Niš je prvi grad odakle je krenuo karavan „Na putu kroz roditeljstvo“ koji će tokom maja i juna posetiti i Užice, Novi Sad, Kragujevac i Jagodinu.