Inflacija u oktobru bila je 15 odsto međugodišnje, što je iznad očekivanja NBS iz avgusta, A Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da je to posledica rasta cena energenata i hrane na svetskom nivou.

Znatniji pad inflacije očekuje se tek u drugoj polovini 2023, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. Godine, kaže Tabaković.

Ona je naglasila da je uvezena inflacija uticala dvotrećinski na domaću inflaciju i da se odrazila na baznu inflaciju koja je u oktobru bila 9,5 odsto međugodišnje, ali je i dalje znatno niža od ukupne inflacije i od inflacije zemalja regiona koje imaju isti režim monetarne politke.

Tabakovićeva je dodala da su nepovoljni međunarodni uslovi i kriza uticali na projekciju rasta BDP-a Srbije koji je do kraja godine procenjen na dva do tri procenta, što će se zadržati i naredne godine, dok je projekcija za 2024. godinu da se rast vrati na oko četiri procenta.

“Nastavićemo da pooštravamo uslove na domaćem monetarnom tržištu, ali manjim tempom”, rekla je guvernerka.

Dodala je da je referentna kamatna stopa povećana na 4,5 odsto i da daljim povećanjem kamata NBS nastoji da ograniči sekundarne efekte rasta cena u svetu i na domaćem tržištu preko inflatornih očekivanja, čime bi trebalo osigurati da se zaustavi dalji rast inflacije.

Ona je dodala da je NBS nastavila da povećava devizne rezerve i da one trenutno iznose 16,9 milijardi evra.

“Stanje nije nimalo sjajno ali nikad toliko mračno da ljudi udruženim snagama ne mogu da prevaziđu te probleme”, zaključila je Tabakovićeva.

Izlažući sadržaj Novembarskog izveštaja o inflaciji, guvernerka je navela da su se materijalizovala dva rizika koja su predviđena u augustovskom izveštaju, a to su nepovoljna kretanja u međunarodnom okruženju i suša koja je uticala na rezultate poljoprivrede, kako u svetu tako i u Srbiji.

Naglasila je da se u sklopu prvog rizika zadržala visoka inflacija, koja je u zoni evra 10,6 procenata, a u Nemačkoj 11,6 odsto, visoke cene energenata i hrane, poskupljenje zajmova na finansijskom tržištu kao i dalje povećanje referentnih kamatnih stopa centralnih banaka, što će sve zajedno uticati na niži rast svetske privrede.

Tabakovićeva je napomenula da su zbog toga prognoze najvažnijih centralnih banaka da će inflacija u svetu biti iznad ciljane i tokom 2023. i 2024. godine, a da se u očekivane okvire može vratiti tek 2025. godine.

Guvernerka je iznela da je rast uvezene inflacije uticao i na porast bazne inflacije u Srbiji na 9,5 odsto međugodišnje, ali je istakla da važno to što je bazna inflacija i dalje niža od ukupne inflacije.

“Prema srednjoročnoj novembarskoj projekciji, ukupna inflacija će ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom sledeće godine, ali će se nakon tooga naći na silaznoj putanji. Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini 2023, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine”, rekla je Tabakovićeva.

Naglasila je da su nastavak rasta uvezene inflacije i globalnih troškovnih pritisaka uticali na odluku NBS da nastavi sa pooštravenjem monetarnih uslova na domaćem tržištu, pa je referentna kamatna stopa od aprila povećana za 350 baznih poena na 4,5 odsto, a kamatne stope na depoznitne i kreditne olakšice na 3,5, odnosno 5,5 odsto respektivno.

“Daljim povecćanjem svojih kamatnih stopa NBS nastoji da utiče na sekundarne efekte rasta svetskih cena hrane i energenata i na ostale cene na domaćem tržištu koje rastu zbog inflatornih očekivanja”, rekla je guvernerka Tabaković.

Navela je da je, uprkos svemu, kreditna aktivnost banaka na domaćem tržištu u septembru porasla međugodišnje za 11,7 procenata, što je pre svega posledica povećanja kreditiranja privrede za 14 odsto, dok je kreditiranje štanovništva usporilo na 8,3 odsto.

“Očekujemo da će učešće deficita u BDP-u ove i sledeće godine iznositi devet procenata. Viši nivo deficita ove godine posledica je povećanog uvoza energenata i njihovih viših cena. Istovremeno, izvoz robe i usluga je porastao za 32,2 odsto, što je prvenstveno posledica investicija u prethodnom periodu u prerađivačku industriju i rude metala, kao i usled rasta izvoznih cena”, navela je Tabakovićeva.

Iznela je procenu da bi u narednom periodu trebalo očekivati nastavak rasta izvoznih kapaciteta, uz smanjenje negativnih efekata eksterne tražnje, što treba da doprinese postepenom smanjenju deficita tekućeg računa i očuvanju eksterne održivosti.

Guvernerka je dodala da tome treba da doprinese i priliv direktnih stranih investicija, koji je iznad očekivanog nivoa i za prvih deset meseci iznosi 3,5 milijarde evra, a procenjuje se da će do kraja godine dostići 3,8 milijardi evra.

U prognozi za naredni period iznela je da su rizici procene kretanja inflacije i rasta BDP-a isti kao i do sada, prevashodno spoljnog karaktera, a odnose se ne uticaj sukoba u Ukrajini na raspoloživost i kretanje cena energenata i na izgled globalnog privrednog rasta.

Od domaćih faktora rizika, Tabakovićeva je pomenula pre svega očekivanje da će i naredna poljoprivredna sezona biti ispod prosečne.

Rekla je da će, osiim toga na kretanje inflacije uticati brzina oporavka sektora energetike, priliv direktnih stranih investicija, kao i eventualne dodatne mere vlade na zaštiti životnog standarda najranjivijeg sloja društva.

Guvernerka je napomenula da će NBS, u zavisnosti od kretanja navedenih faktora, procenjivati da li ima razloga za dalje zaoštravanje monetarnih uslova, a da će prioritet monetarne politike biti očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti na srednji rok, jer se time doprinosi daljem privrednom rastu, rastu zaposlenosti i povoljnom poslovnom ambijentu.