Godine prolaze, prolaze decenije i vekovi, ali neki običaji ostaju duboko ukorenjeni. Iako je 21. vek, i dalje se može čuti da se sestre odriču nasledstva u korist brata. I taj broj nije zanemarljiv jer je politikolog Ženskog udruženja kolubarskog okruga Katarina Ranković izjavila je da se čak 43 posto žena odriče nasledstva u korist brata. Da li je odgovor za ovu pojavu u patrijarhalnom vaspitanju?

Istorijski znamo da od 18. veka je aktuelna ova priča. U 18. veku je u nekim evropskim zemljama počela promena ove društvene prakse. Promena je naravno išla iz zakona, zakon je aktuelan, zakon je uredu, podstiče rodnu ravnopravnost u smislu nasleđivanja, ali duštveni normativi to ne prate, kaže sociolog doc dr Nemanja Krstić.

Da takvu praksu treba menjati Nišlije su uglavnom saglasne.

Ako ona ništa ne dobije od nasledstva, onda ko je , šta je, odakle je, kaže jedna starija Nišlijka.

Patrijarhat je prisutan svuda, samo je malo izraženiji u ruralnim sredinama, kaže sociolog Krstić.

A, da li su ovakvo shvatanje, pritisak okoline, bojazan da se ne naruše porodični odnosi uvek razlog odricanja od nasledstva?

Advokat Filip Domazet kaže da u praksi ima takvih slučajeva, ali ne uvek. 

To odricanje može imati i neku pozadinu – da neki roditelji svoje ženske naslednike „namire“ na neki drugi način, dodaje Domazet.

Najbolje rešenje oko nasledstva bi bio ugovor o raspodeli imovine, ali se on retko zaključuje, dodaje Domazet.

U našem društvu ostavinske rasprave ozbiljno narušavaju odnose u čitavoj porodici. Za razliku od tradicije, po zakonu svi su ravnopravni, pa žene mogu same da odluče na koji će se način odnositi prema svom delu nasledstva. Kako će roditelji da rasporede nasledstvo, to je već drugo pitanje.