уторак, јул 16

’’UHVATI FILM’’ FESTIVAL GOVORI O PROBLEMIMA OSOBA SA NEVIDLJIVIM INVALIDITETOM

0
49

’’Uhvati film’’ je festival kratkometražnog filma koji se bavi problemima osoba sa invaliditetom. Ovo je jedini regionalni filmski festival koji se bavi ovom problematikom, a neretko na filmskom platnu kao glavni junaci nađu se i osobe sa nevidljivim invaliditetom. Može se slobodno reći da je ovaj festival možda i jedini ’’prozor u svet’’ koji govori o važnosti i problemima osoba sa nevidljivim invaliditetima.

’’MENJAMO PERSPEKTIVU’’

Marijana Ramić, PR festivala


Ovaj festival postoji već dve decenije. Svoja izdanja ima širom regiona:
Rijeka, Kotor, Banja Luka a već 20 godina postoji u Novom Sadu. Zaštitni slogan fesitvala je ’’Menjamo perspektivu’’ jer prikazuje osobe sa invaliditetom na drugačiji način.

– Ovo je jedini festival na temu invalidnosti u regionu. Prikazujemo filmove iz svih delova sveta. Premijerno se održava u Novom Sadu, i trajemo već 20 godina. Naš festival je festival filmova koji menjaju perspektive. Ono što želimo da kroz te filmove prikažemo nije samo život osoba sa invaliditetom po pitanju postignuća i mogućnosti, mi želimo da pokažemo i razne sistemske probleme sa kojim se susreću osobe sa invaliditetom i u našem društvu i u drugim društvima – kaže Marijana Ramić PR ’’Uhvati film’’ festivala.


OSI NA NESTEREOTIPNI NAČIN

 

Stereotipizacija je jedan od gorućih problema sa kojima se susreću osobe sa vidljivim i nevidljivim invaliditetom. Ovaj festival upravo je šansa da se život osoba sa bilom kojom vrstom invaliditeta prikaže na način kakav je on zapravo u realnosti.

– Ne želimo da prikažemo osobe sa invaliditetom kao bespomoćne kojima stalno treba neka pomoć, a ne ni kao superheroje, odnosno ne želimo da OSI tapšemo zato što rade uobičajne stvari, već želimo da govorimo o društvenim problemima koje onemogućavaju osobe sa invaliditetom da ostvare svoj pun potencijal – kaže Marijana Ramić.

Ramićeva dodaje da društvenih prepreka ima puno, a najveća je svakako zapošljavanje.

– Društvenih prepreka je puno zaista. Raznorazne teme možemo da izdvojimo tu. Mi svake godine dobijemo oko 700 filmova koji pokazuju raznorazne sistemske prepreke u raznim društvima. Svakako najviše ima onih koji se bave stereotipima i predrasudama, oni se najteže menjaju. Osobe sa invaliditetom su naši prijatelji, i prema njima trebamo tako i da se ponašamo. Naravno, tu su i sistemske prepreke prilikom zapošljavanja, u zdravstvu. Dosta govorimo o položaju žena sa invaliditetom. I nakon projekcija imamo diskusije gde svi govorimo o ovim problemima.

PORODICA NAJVEĆI PRIJATELJ OSOBAMA SA NEVIDLJIVIM INVALIDITETOM


Iako svake godine stigne preko 700 filmova za festival, samo tridesetak uđu u najuži
krug za emitovanje. Gotovo svake godine, među trideset odabranih filmova nađu se i oni koji se bave problemima osoba sa nevidljivim invaliditetom. Kako zapravo izgleda ’’nevidljivi invaliditet’’ na filmskom platnu?

– Uglavnom se trudimo da to budu priče koje nam šire vidike i perspektive. Ono što jeste jedna od glavnih tema u filmovima jeste prihvatanje invaliditeta od strane porodice. Nije retkost da porodica jako teško prihvati invaliditet nekog bližnjeg, ali tu onda dolazi do toga da zapravo tim osoba najveća podrška dolazi upravo od porodice.


INVALIDITET = FIZIČKI INVALIDITET


Invaliditet se najčešće vezuje za osobe koje koriste kolica. Za nepokretne osobe, slepe,
slabovide… Slogan festivala ’’Uhvati film’’ upravo za cilj ima da pokaže da invaliditet ne znači samo neki fizički nedostatak, kaže Marijana Ramić PR festivala.

– Mi se nekako trudimo da imamo širinu. Naši filmovi pokazuju i slepe i gluve i osobe sa mentalnim i intelektualnim kvalitetima. Nekad na naš festival dođu filmovi koje se bave invaliditetima za koje mi do tad nismo ni znali. Primera radi imali smo jedan film koji prikazuje devojku koja nema sposobnost raspoznavanja lica, jednostavna ona nema sposobnost, ne može to da zapamti. To onda jeste jedan prostor gde možemo svi da učimo i mi koji smo godinama u festivalu i publika. Zato to jeste jedna dobra stvar. Naš festival utiče na građane da proširimo naše vidike. I na kraju se te diskusije uvek završavaju sa time da su osobe sa invaliditetom ravnopravni deo društva – kaže Marijana Ramić.


PRE FILMA ’’NEVIDLJIVI INVALIDITET’’ NE PREPOZNATLJIV


Glavna svrha ovakvih festivala jeste zapravo i edukativni karakter. Kako kaže Marijana
Ramić, veliki deo publike pre same projekcije filma nema svest o postojanju osoba sa nevidljivim invaliditetom ali se vrlo brzo to promeni.

– Često su osobe sa nevidljivim invaliditetom neprepoznate i od šire publike. Jako je važan taj edukativni momenat koji ovaj festival ima da zajedno širimo vidike i učimo. Imali smo pre nekoliko godina jedan film o osobama koje ne osećaju miris i nemaju ukus. I zaista je i nama proširio vidike i nama koji učestvujemo u festivalu da saznamo na koji način funkcionišu osobe koje nemaju miris i ukus i kako zapravo izgleda njihov život. I nama je sve to bilo jedno novo razmišljanje.

KAD ČUJETE PRIČU MOŽETE DA SE SOLIDARIŠETE

Filmovi koji se bave osobama sa nevidljivim invaliditetom pružaju priliku široj publici da priču o njima čuje iz drugog ugla. Onog do sada nepoznatog. Da sazna zapravo kako izgleda život sa invaliditetom koji nije vidljiv i koliko on odmaže u svakodnevnom funkcionisanju.

– Vrlo je važno kada čujete nečiju priču, drugu stranu te priče. Vi onda možete i da se empatišete, da se solidarišete sa tom osobom. To je ono što nam filmovi pružaju. Neki drugačiji uvid nekoga. I to je ono što nam ovaj festival zapravo pruža. Nama zato nije cilj da nam na festival dolaze samo OSI, jer ovo je zapravo festival za sve. I zbog svog edukativnog karaktera ovaj festival bi trebao da bude festival za široke mase, kako bi mogli da saznamo nešto novo i da naučimo nešto novo i proširimo vidike – objašnjava PR ’’UHVATI FILM’’ festivala, Marijana Ramić.


INVALIDITET JE STANJE, NE BOLEST

Osobe sa vidljivim i nevidljivim invaliditetom imaju jednaka prava kao i sve ostale osobe na ovoj planeti, kaže Marijana.

– To nije sad zato što sam ja empatična pa to želim. To jednostavno mora da postoji. Pristupačnost mora da postoji. Mislim da je edukacija najvažnija. Jako je važno rušenje stereotipa i predrasuda. Ako mi osobu etiketiramo njenim dijagnozama onda već imamo predrasude i vršimo diskriminaciju. Jako je važno da osobu posmatramo kao osobu, jer invaliditet je stanje a ne bolest. Svi mi nešto možemo i svi mi nešto ne možemo. Samo je bitno da svi imamo iste mogućnosti da izrazimo svoje talente i svoje potencijale – kaže Ramić.

GRAĐANI BEZ PREDRASUDA, KLJUČ DO INKLUZIJE


Edukacija kroz kulturne događaje, kroz seminare, inkluzivno obrazovanje je ključ do
boljeg položaja osoba sa nevidljivim i vidljivim invaliditetom, mišljenje je Marijane Ramić.

– Zakoni su važni, i zakoni moraju da postoje. Ali, ako nemate stanovništvo i građane koji nemaju predrasude, onda nemate ništa. Tu vidite da li inkluzija zapravo postoji. Tu dolazimo do toga da je edukacija najvažnija. Zašto o tome ne bi učili u školama? Mi radimo i sa decom kroz neke programe i dobijamo komentare da oni to nigde nisu videli i da je to njima nešto potpuno novo. Znači edukacija od najmanjeg uzrasta je zapravo, jako, jako važna – zaključuje Marijana Ramić, PR ’’Uhvati film’’ festivala.

POČELE PRIJAVE ZA NOVI “UHVATI FILM“ FESTIVAL

 

“Do 10. aprila, primamo kratkometražne filmove na temu invalidnosti! Filmovi koji uđu u selekciju, biće premijerno prikazani na 21. Uhvati filmu u Novom Sadu i ući u uži izbor za prikazivanje na Uhvati film izdanjima u Rijeci, Banjaluci i Kotoru.

Ako tvoj film ima makar jednog aktera koji je osoba sa invaliditetom, podstiče na razmišljanje, pokreće promene, a ujedno je i inovativan i filmski kvalitetan – ne oklevaj – pošalji ga na upravo otvoreni konkurs za za filmove za ovogodišnje izdanje Međunarodnog filmskog festivala „Uhvati film
ehnički: da traje do 30 minuta, ima najmanje DVD kvalitet i titl na SR/HR/BiH/CG odnosno na engleskom jeziku. Posebno cenimo ako su filmovi opisno titlovani ili na drugi način prilagođeni gluvim osobama.

Suštinski: da invaliditet pokazuje na nestereotipan i nesenzacionalistički način, pokazuje umetničke kvalitete osoba sa invaliditetom (rediteljske, glumačke), da je originalan i inovativan, da pokreće tabu teme, prikazuje izazove, ali i moguća rešenja, da podstiče na razmišljanje, donosi umetnički doživljaj, menja perspektive i pokreće promene. Film treba da ima makar jednog aktera/ku osobu sa invaliditetom, ali nužno ne mora da invaliditet bude glavna tema.“ – stoji na sajtu “UHVATI FILM“ festivala.


Leave a reply